Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da nikada nije rekao, niti bi rekao, da su Srbija, predsednik Aleksandar Vučić ili on lično — bili prevareni da potpišu Briselski sporazum.
“Kao neko ko je bio neposredno i odgovorno uključen u proces postizanja Briselskog sporazuma 2013. godine, želim da budem vrlo jasan i precizan.
Nisam nikada rekao, niti bih rekao, da smo mi — Srbija, Aleksandar Vučić ili ja lično — bili prevareni da potpišemo Briselski sporazum. Takva formulacija bi implicirala da nismo znali šta potpisujemo, da nismo razumeli važnost dokumenta, ili da smo nesposobni da procenimo političku realnost. To ne samo da nije tačno, već je duboko uvredljivo za svakog državnika koji je u tom trenutku imao odgovornost da donosi odluke u ime Srbije.
Mi smo taj sporazum potpisali s punom svešću o njegovoj važnosti, o njegovim tačkama i o obavezama koje iz njega proizlaze. Taj sporazum je proizvod višemesečnih napornih i složenih pregovora, koje su nadgledale i koordinisale najviše institucije Evropske unije, uz aktivnu i podržavajuću ulogu Sjedinjenih Američkih Država. I u tom trenutku, uveren sam, i sa naše strane, i sa strane međunarodnih partnera, postojala je iskrena volja da se krene ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ali uz striktno poštovanje svih obaveza — na obe strane.
Zato, kada danas kažem da smo prevareni, ne mislim na to da nismo znali šta potpisujemo. Mislim na to da su nas prevarili u sprovođenju sporazuma. Prevarili su nas zato što ono što su tada predstavili kao ozbiljan međunarodni dogovor, sa ravnopravnim obavezama za obe strane i mehanizmima kontrole, u praksi nije sprovedeno. Prevarili su nas ne zato što nismo razumeli tekst sporazuma, već zato što nismo mogli ni da pretpostavimo stepen pasivnosti, selektivnosti i političkog oportunizma koji će obeležiti njegovu implementaciju.
Briselski sporazum je podrazumevao, između ostalog, formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) — institucije koja bi trebalo da bude osnovni garant kolektivnih prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, u skladu sa evropskim principima decentralizacije, lokalne samouprave i zaštite ljudskih prava. Ta obaveza, vrlo precizno i formalno navedena, preuzeta je od strane kosovske strane — i do danas, više od 12 godina kasnije, nije ispunjena. Ne samo da nije ispunjena, već je u više navrata otvoreno odbijana, ponižavana, izvrgavala se ruglu pred očima cele međunarodne zajednice.
Srbija, kao ozbiljna država i odgovoran partner medjunarodne zajednice ispunila je svoj deo obaveza iz tog sporazuma.
Međutim, Evropska unija, kao garant i posrednik, nije pokazala istu odlučnost i principijelnost kada je došlo vreme da se Priština obaveže na implementaciju sporazuma i ispunjavanje svojih obaveza. Umesto da koristi svoj politički i institucionalni autoritet da insistira na sprovođenju sporazuma i formiranju ZSO, Brisel je birao tišinu, pozive na „obostranu uzdržanost“, i beskrajne „tehničke konsultacije“, koje nikada nisu dovele do rezultata. Tako je sporazum koji je trebalo da bude instrument normalizacije, postao dokument jednostrane implementacije — što je apsolutno neprihvatljivo.
Isto takvo bilo je ponašanje i naših američkih partnera. U trenutku kada su SAD pružale punu političku i diplomatsku podršku dijalogu, izražavale razumevanje za srpske bezbednosne i političke brige, i potvrđivale značaj kompromisa, verovali smo da će ta podrška biti iskrena i trajna. Ali, na žalost, suočili smo se s praksom u kojoj su obe strane tretirane različitim aršinima. U kojoj se od Srbije očekivalo i tražilo, često pod pritiscima, da ispunjava sve, a kosovska strana se nagrađivala i kad ništa ne ispuni.
Zato danas imam moralnu i političku obavezu da kažem ono što veliki deo srpske javnosti oseća: Briselski sporazum je bio šansa za mir i stabilnost, ali su je srušili oni koji su ga iskoristili kao instrument jednostranog priznanja i političke dominacije. To nije bio njegov smisao. Zato je i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić jasno rekao da nema daljih pregovora dok se ne formira Zajednica srpskih opština.
Danas, posle više od decenije iskustva, mogu reći sledeće: Da, potpisali smo Briselski sporazum jer smo verovali u mir i u evropsku reč. Ali ako neko misli da je naš potpis značio odricanje od istine, interesa srpskog naroda ili prava na institucionalnu zaštitu Srba na Kosovu i Metohiji — duboko se vara.
Ovo nije pitanje prestiža, sujete ili političkih poena. Ovo je pitanje poverenja. A poverenje u međunarodne garancije se ne gradi izjavama, već doslednošću. Ako Evropska unija i dalje želi da bude posrednik — mora da bude neutralan i ozbiljan garant. Ako Sjedinjene Američke Države žele da budu partner — mora da prestanu sa dvostrukim standardima.
Mi kao država ne bežimo od dijaloga. Ne bežimo ni od kompromisa. Ali bežimo od iluzija.
Zato neka svi, i u Briselu i u Vašingtonu, dobro razumeju: Srbija nije kolonija. Nismo narod kojem se sporazumi serviraju da bi se posle jednostrano gazili. Nismo tu da ispunjavamo tuđe želje, dok se naši zahtevi ignorišu. Srpski narod na Kosovu i Metohiji je deo našeg identiteta, naše istorije i naše državne odgovornosti. Ako neko misli da će Srbija ćutke gledati kako se dogovori krše, kako se Srbi zatvaraju, hapse, prebijaju i ponižavaju — vara se. Jer postoji crvena linija. I ona nije geografska. Ona je moralna, istorijska i državna. A kada se ta linija pređe — odgovornost neće biti na Srbiji, već na onima koji su nas do nje doveli”, izjavio je ministar Dačić.
