BEOGRAD - Komandant Republičkog štaba za vanredne situacije, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, predsedavao je danas u Palati Srbija sednicom štaba na kojoj su razmatrane aktuelna hidrološka i meteorološka situacija u zemlji, pripremljenost za period povećane opasnosti od požara na otvorenom i druge opasnosti izazvane ekstremnim vremenskim pojavama, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Na sednici je razgovarano i o stanju energetskog sistema, stanju na vodama i zaštitnim vodnim objektima, kao i o merama koje nadležne službe treba da preduzmu u narednom periodu.
Pomoćnik ministra i načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić rekao je da se voda iz sistema „Rzav” trenutno može koristiti samo za tehničke potrebe, dok nadležne službe i lokalni štabovi za vanredne situacije nastavljaju da preduzimaju mere za snabdevanje stanovništva pijaćom vodom putem cisterni i distribucijom flaširane vode.
Čaušić je istakao da je od izuzetne važnosti dobra priprema, predstavljanje kapaciteta i sprovođenje mera radi smanjenja broja požara, bržeg i efikasnijeg reagovanja i zaštite građana i imovine.
Govoreći o požarima na otvorenom, Čaušić je ukazao da je u letnjem periodu 2025. godine zabeleženo rekordnih 13.387 požara na otvorenom prostoru, što je 40 odsto više nego 2024. godine.
On je naveo da su od početka 2026. godine pripadnici Sektora za vanredne situacije intervenisali u 13.515 različitih intervencija, u kojima je spaseno i evakuisano 479 osoba.
Čaušić je dodao da će Sektor za vanredne situacije delovati preventivno, između ostalog obilascima delova Srbije koji su prošle godine bili pogođeni najvećim brojem požara na otvorenom, kako bi se deljenjem propagandnog materijala, razgovorom sa lokalnim stanovništvom i podizanjem kapaciteta umanjili rizici od nastanka požara.
On je naglasio da pripadnici Sektora za vanredne situacije kontinuirano prate situaciju na terenu.
Na kraju sednice Dačić je izneo zaključke kojima su definisane dalje aktivnosti i rad nadležnih službi. Usvojen je zaključak kojim se od svih u sistemu zaštite i spasavanja traži da, radi povećanja organizovanosti i spremnosti resursa sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, preduzmu sve operativne i preventivne mere, posebno u vezi sa angažovanjem ljudskih i materijalnih kapaciteta i smanjenjem posledica ekstremnih vremenskih pojava.