Aranđelovdan je posvećen arhangelu Mihailu, predvodniku vojske anđela, bestelesnih sila dobra koje su učestvovale u stvaranju sveta. Smatra se čuvarem pravoslavne vere i borcem protiv jeresi.
Aranđelovdan je posvećen arhangelu Mihailu, predvodniku vojske anđela, bestelesnih sila dobra koje su učestvovale u stvaranju sveta. Smatra se čuvarem pravoslavne vere i borcem protiv jeresi.
Sveti arhangel Mihailo je simbol borbe protiv zla. Na ikonama i freskama prikazan je kao nebeski ratnik u vojničkoj opremi, sa mačem, kopljem i zlim duhom koji, okovan lancima, leži pod njegovim nogama.
Njegov kult nastao je u trećem veku i razvio se najpre u Frigiji. Kao praznik, Aranđelovdan je ustanovljen vek kasnije, u vreme Silvestera Prvog Rimskog i Patrijarha Aleksandra Aleksandrijskog.
Po broju ljudi koji ga u našem narodu slavi kao krsnu slavu, nalazi se na drugom mestu, posle Svetog Nikole, a ispred Đurđevdana. Molitvenik je pred Bogom za sve svečare i borac za njihov napredak.
Narod veruje da se na današnji dan obavezno treba moliti za izlečenje, ali i oprostiti grehe svim nevernicima. Tada će im se ostvariti najveća želja – oni i njihovi najvoljeniji biće zdravi.
Veruje se i da vreme na Aranđelovdan pokazuje kako će biti tokom cele zime i proleća.
U nekim krajevima Srbije, Svetog arhangela Mihaila smatraju i zaštitnikom stočara.
Veruje se da ovaj zimski svetac luta prerušen u prosjaka kako bi nevernike usmerio na pravi put, a nevoljnicima pomogao.
