Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Lazarevu subotu – praznik koji uvek pada u poslednju subotu Velikog posta i koji u pravoslavnom kalendaru zauzima posebno mesto.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Lazarevu subotu – praznik koji uvek pada u poslednju subotu Velikog posta i koji u pravoslavnom kalendaru zauzima posebno mesto.
Iako u narodu često poznata po Vrbici, ovaj dan ima duboku biblijsku i duhovnu poruku koja nadilazi sve običaje – to je dan kada se obeležava čudo vaskrsenja Lazara i najavljuje Hristovo stradanje i pobeda nad smrću.
Na Lazarevu subotu beru se mlade vrbove grane koje se osveštavaju u crkvi i dele narodu, te se današnji praznik zove i Vrbica.
Vrbicu obično u crkvu nose deca u subotu posle podne da bi je ostavili u crkvi da se na Cveti, na jutrenju, okadi i očita molitva, a grančice se posle dele narodu.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vrbica je dečji praznik jer je Hristos, prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim rekao: “Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko“.
Danas se bere i cveće koje se ne unosi u kuću, već potopi u vodu da prenoći, a sutra ujutru se, na Cveti, ukućani njome umivaju.
Običaj je da se mladi međusobno daruju cvećem.
