Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Savu koji se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije. Sveti Sava je prvi srpski arhiepiskop i osnivač Srpske pravoslavne crkve, ali njegov dan postao je simbol duhovnosti, znanja i zaštite škole i dece. Slavi ga kako crkve i škole, tako i mnoge porodice širom Srbije i dijaspore, piše portal Blic Žena.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Savu koji se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije. Sveti Sava je prvi srpski arhiepiskop i osnivač Srpske pravoslavne crkve, ali njegov dan postao je simbol duhovnosti, znanja i zaštite škole i dece. Slavi ga kako crkve i škole, tako i mnoge porodice širom Srbije i dijaspore, piše portal Blic Žena.
Sveti Sava, obeležava se u čast prvog srpskog arhiepiskopa. Ovaj dan ima bogatu istoriju i duboke korene u narodnoj tradiciji. Njegovo ime nosi obrazovanje, a kroz vekove je postao simbol prosvetiteljstva i kulturnog identiteta. U crkvama se tog dana služe liturgije, a sveštenici blagosiljaju vernike i decu, podsećajući ih na vrednosti koje je Sava prenosio – veru, znanje i međusobno poštovanje.
Prema narodnim običajima, današnji dan prati više rituala i simbola. Ljudi veruju da vremenski uslovi tog dana mogu najaviti kakva će biti naredna godina. Sunčano vreme smatra se dobrim znakom, dok oblačno ili vetrovito vreme nosi upozorenje da treba biti oprezan. U nekim krajevima Srbije postojali su i stari običaji zaštite stoke i domaćinstava verovalo se da određene boje i simboli mogu privući ili odbiti zle sile.
Žene tog dana smeju da rade kućne poslove, a čak je poželjno da se obavi veliko spremanje.
Sveti Sava rođen je 1169. godine kao najmlađi sin srpskog župana Stefana Nemanje. Svetovno ime bilo mu je Rastko. Odrekao se svetovnog života i zamonašio veoma mlad, oko 1192. godine, na Svetoj Gori, u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon.U Srbiju se vratio 1208. godine da potpuno izmiri zavađenu braću. Bavio se prosvetiteljskim radom prenoseći osnovne verske i svetovne pouke.
Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku sa hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za bugarsku arhiepiskopiju.
Prema zapisima iz tog vremena, glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije.
Njegove mošti su iz Trnova prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi 1237. godine.
Savin kult je u narodu bio jak zbog čega je u vreme Banatskog ustanka, 1594. godine, veliki vezir Sinan paša naredio je da se mošti Svetog Save odnesu iz manastira Mileševe i spale u Beogradu, na Vračaru.
Praznik Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca.
Posle poluvekovne zabrane, 1990. godine ponovo se obeležava kao školska slava. Naročito revnosno Svetog Savu praznuju stočari iz raznih krajeva.
ŠKOLSKA SLAVA
Današnji dan posebno je vezan za obrazovanje. Po tradiciji, deca tog dana uče stihove, pesme ili priče o Svetom Savi, što simbolizuje težnju ka znanju i obrazovanju. Škole širom Srbije organizuju priredbe, recitacije i predstave, podsećajući učenike na važnost školovanja i vrednosti koje su utkane u srpsku kulturu. Sveti Sava se smatra zaštitnikom škola, učitelja i učenika, pa je njegova simbolika uvek prisutna u prosvetnim institucijama.
Pored verskog i obrazovnog značaja, ovaj dan je i prilika za porodična okupljanja. Porodice pripremaju obroke, često posteći u znak poštovanja prema svetitelju. Iako nije strogo obavezno, post je vid odanosti i duhovnog usmerenja. Porodične tradicije uključuju molitve, deljenje hrane i zajedničke razgovore o vrednostima koje Sveti Sava simbolizuje mir, poštovanje i solidarnost.
