Краљево - Статистика говори да носиоци пољопривредних газдинстава у Србији имају у просеку 61 годину, а како сада стоје ствари сеоски домаћини из године у годину биће све старији. Млађи се још увек нерадо одлучују за живот на селу, посебно за женидбу , што не води на добро, рећи ће многи.
Двадесетдвогодишњи Дарко Плавшић из Самаила код Краљева, за разлику од многих генерацијских другова, али и оних пуно старијих, од малих ногу је сањао другачије снове ,правећи планове за останак на својој дедовини и очевини. Вредни самаилски домаћин са супругом Драганом у породичном домаћинству гаји 46 музних крава, телади и јунади, и обрађује око 20 хектара плодне моравске земље. Успут кује планове за будућност.
,,Одувек сам сањао да живим на селу и будем ,,свој на своме“, како то моји старији мештани кажу, знајући, при том, да сам један од ретких који село хвали и у селу живи. Млад сам се оженио, имам дивну супругу, коју да сам преко света тражио, не бих бољу нашао. Лепо се слажемо и све своје планове везујемо за наша Самаила. Даће бог да кућу и децом напунимо“, прича Дарко.
Супруга Драгана такође воли село. Тврди да на селу може лепо да се живи ако си вредан и упоран а овај млади брачни пар то заиста јесте.
,,Ми смо највећа подршка једно другом,правимо заједничке планове, помажемо се и храбримо.Имамо исте жеље и циљеве и што се тиче породице а и целог нашег домаћинства .Љубав, поверење и разумевање које гајимо од нашег првог сусрета су највећи мотив да истрајемо у нашим намерама и жељама“,казује Драгана.
Чим је завршио Средњу пољопривредну школу у Краљеву Дарко је напунио шталу стоком.Није желео на факултет, већ одмах на њиву и шталу.
,,Вредан је до мила бога, није што је мој. Хтео је тридесет крава у штали, па четрдесет, сад му је жеља да их има педесет.Тренутно предаје сваког дана око 350 литара млека и вели да жели више.Подржавамо га у томе и помагаћемо га колико можемо. Заслужује, каже поносна баба Слободанка.
У тежим пословима на њиви, ливади у штали Дарку највише помаже деда Драгослав. Пуног срца истиче да је унук бољи од њега, што му је и била давнашња жеља.
,,Ко да га не воли и не поштује кад је такав,пун воље да напредује и ствара.Зато сам му с великом радошћу препустио домаћинство да он њиме газдује како мисли да је најбоље.Не пије,не пуши,не дангуби по кафанама али воли друштво и воле га и старији и млађи.Имамо и ову дивну снајкицу, бог је видео и Дарка и нашу кућу, само да нам је жива и здрава,и подари нам пуну кућу унучади“, задовољно говори деда Драгослав.
Код Плавшића ред се зна, као код правих српских домаћина.Сви договори три генерације обично се постижу увече за трпезом за којом су сви а следећег јутра после заједничке кафе свако иде на свој посао.Тако кућа и напредује.
РИНА
