Čajetina – Na samo 12 kilometara od cebtra Zlatibora u selu Golovo živi porodica Todorović. Jelena I Aleksandar odlučili su da daleko od gradske gužve žive, podižu decu i bave se poljoprivredom. Pre nepunih deset godina iz Čajetine su se preselili na selo, uspešno se bave seoskim turizmom, a njihova deca Nikolina, Anastasija i Matija takođe znaju da rade sve seoske poslove.
- Ja sam baš srećan što živimo na selu, priroda I žvotinje su svuda oko nas. Hranimo ih, pojimo, imamo koke, kozice, jarca smo morali da vežemo jer stalno juri koze. Mace su tu da love miševe. Igramo se puno, volimo kad dođu gosti I tu uvek bude još dece, tako da baš nam bude lepo. Nikad mi nije žao što ne živim u gradu, rekao je jedanaestogodišnji Matija za RINU.
Posebno mesto u domaćinstvu Todorovića, zauzima konjić poni koji se zove Zoran. Zoki je kod njih stigao kao poklon i od tada je ljubimac čitave porodice.
- Zoki je škotski poni, dobili smo na ga poklon. Vlasnik ga je prvo ostavio u nekom kampu, ali kad je čuo da tamo tuku konje, odlučio je da ga nama pokloni. Kod nas oni živi bezbrižno I srećno. Imamo opremu za jahanje I opremu za češkanje. On kad je srećan obožava da se valja po zemlji, tada ga kupamo, dodaje Matija.
Ovo dvoje mališana, ali i njihova starija sestra na najbolji način pokazuju da odrastanje na selu, daleko od gradske buke i užurbanosti, deci pruža ono najvrednije, a to je sloboda da istražuju, uče iz prirode i rastu u harmoniji sa svetom oko sebe. Svaki dan proveden na svežem vazduhu, u igri na livadi i brizi o domaćim životinjama, gradi u njima empatiju, odgovornost i ljubav prema životu.
Upravo takvo detinjstvo, ispunjeno čistim vazduhom, iskrenim osmesima i neraskidivim vezama sa prirodom, ostaje najlepši temelj i najtoplija uspomena koju će poneti u svet odraslih.
