Dok je Srbije - biće i šljiva: Naša zemlja prva u Evropi po proizvodnji ovog voća. zasadi se prostiru na preko 70.000 hektara (FOTO)

Čačak – Šljiva je u Srbiji oduvek bila više od voća – ona je simbol istorije, običaja i verovanja. O njoj su pevane pesme, ispod njenih grana su polagane zakletve, njenom rakijom su se lečili bolesni, nazdravljalo u radosti i oplakivala smrt.

Danas se tradicija nastavlja, a šljivici se u Srbiji prostiru na više od 70.000 hektara, što našu zemlju svrstava na prvo mesto u Evropi po gajenju ovog voća.

Stanimir Minić iz Gornje Trepče kod Čačka nasledio je tradiciju svojih predaka i na svom imanju nastavio da gaji šljive, koje se najvećim delom koriste za proizvodnju rakije. Kako kaže, upravo iz njegovog lampeka potekle su kapi koje su doprinele da srpska šljivovica bude stavljena pod zaštitu UNESCO-a, kao element nematerijalno-kulturnog nasleđa Srbije.

– Od 1750. godine, koliko sam uspeo da pronađem kroz porodični rodoslov, svi moji preci su pekli rakiju. Trudim se da tu tradiciju održim i verujem da će je nastaviti i moja unuka, koja je završila fakultet i vratila se da radi sa mnom. Rakija je rakija od šljive, a ostale su samo njene pratilje, kaže za RINU Minić.

Pored proizvodnje rakije, u zapadnoj Srbiji šljiva se često prerađuje sušenjem. Suve šljive iz Mrčajevaca zauzele su mesto na rafovima i domaćih i stranih marketa.

– Iskustvo sa proizvodnjom šljive i rakije podstaklo nas je da proširimo zasade sa tri na 7,5 hektara i da, pored rakije, počnemo i sa sušenjem šljive. Sada imamo energanski pogon koji dnevno može da osuši tonu šljiva dnevno, navodi Radomir Ljujić proizvođač iz ovog kraja.

I dok su nekada šljivicima dominirale sorte poput mađarke i ranke, danas su najzastupljenije čačanska rodna i čačanska lepotica.

– Velika je potražnja za plodovima šljive. Poslednjih godina u Srbiji je otvoren veliki broj destilerija, ima ih preko hiljadu, i to je dodatni razlog zašto se šljiva masovno gaji. U pitanju je voćna vrsta sa skromnim zahtevima kada je reč o agrotehnici i zaštiti – sa svega dva do tri prskanja godišnje može se dobiti zdrav i kvalitetan rod, kaže dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo.

 Gde god da pođemo i ma odakle da dolazimo – šljiva je uvek bila uz nas. Bilo da je u flaši, u tegli ili osušena u kesici – jedno je sigurno: dok bude Srbije, biće i šljive.