Дом културе на Каблару: сељаци правили кулуком, ССРН власник, СПС наследник

Чачак – Пред основним судом у Чачку у току је парница градске управе коју заступа јавно правобранилаштво против тужене Социјалистичке партије Србије, ради утврђивања права својине. Спор се води око Дома културе у Врнчанима на Каблару, у засеоку Ријека, којег су мештани саградили кулуком 1946. и 1947. године али је, необичним следом догађаја у нашој постојбини, некад укњижен као посед Социјалистичког савеза радног народа, а данас је имовина Социјалистичке партије Србије. Кад су мештани овог планинског села одлучили да своју задружну зграду, која је поклекла, препокрију и среде, суочили су се са чињеницом да оно што су њихови преци подигли није њихово, већ припада СПС – у. Најпре је Градска управа за инспекцијски надзор у Чачку решењем 4. априла 2017. наложила „инвеститору, МЗ Врнчани, да у року од три дана поруши пословни објекат површине 159 квадрата, изграђен без грађевинске дозволе”. На то је Миодраг Каранац (52), председник Савета МЗ Врнчани, савио табак и од Градског јавног правобранилаштва у Чачку 18. маја прошле године затражио да пред судом покрене поступак ради утврђивања права својине на Дому. У том документу стоји, поред другог: „Објекат је изграђен одмах након рата, 1946/47. године, грађен је средствима села. Тачније, у изградњи су учествовали житељи Врнчана и то кулуком, алу су давали и новац и материјал, камен, креч, грађу, циглу. Објекат је површине 161 квадрат, намена је била да користи потребама села: један део да буде отворена продавница са магацином, други Дом културе”. Каранац истиче да су парцелу за градњу поклонили староседеоци Врнчана, и додаје: „Није нам познато како су и зашто на парцелу и објекат уписани ЈП `Србијаводе` и Социјалистички савез радног народа, али знамо да МЗ о томе никад није обавештена нити да су наведени тај објекат икада користили. Објекат је руиниран, али постоје мештани и приложници који су спремни да се обнови ради коришћења”. Грађевина на саставку Оџића и Церовачког потока у церику, девет километара од Овчар Бање, испоставило се, није власништво оних који су дали земљу и подигли сеоску задужбину, већ Социјалистичке партије која је правни наследник ССРН – а као свог оснивача. Већ је одржано неколико рочишта пред Основним судом у Чачку, адвокат партијске централе СПС – а из Београда пориче право својине граду Чачку, на реду је саслушање сведока из села како би они, макар из младалачких успомена, посведочили ко је шта дао и шта је чије ту. Са магистралног пута Овчар Бања – Пожега у Тучкову скреће се на пет километара макадама уз кабларски вис и пролази уз Врнчанску реку, поред 14 запустелих кућа. Ни човека ни зверке, нигде, али је крајолик незабораван, Србија из дивотних прича. На Дому се одмах уочава нови цреп јер су мештани препокрили зграду да не би пропала. Имају, поред осталих и прилог – два прозора и врата од свог завичајца Марка Мићића који живи у Сиднеју. Каранац подсећа да је село 1953. године имало 704, а на попису из ове деценије тек 220 душа, и за агенцију РИНА објашњава шта они, уствари, желе: „Да оживимо горске стране драгог завичаја, да се народ окупља на месту откуда је потекао, да нико сутра не каже како иза нас ништа заједничко не оста. За коришћење Дома заинтересовани су Планинарско друштво `Каблар` и Географско – еколошко друштво из Чачка, а ми као Месна заједница не бисмо тражили никакву кирију, само да се оживи наш родни крај”. Дом је на 550 метара надморске висине, на саставку две воде и упорни мештани неће да окрену леђа предачкој тековини. „Мислим и надам се да ће нека мудра глава у Београду рећи да се више не судимо ни споримо. Шта би коме сметало да се ово, рецимо, да на управљање на 99 година за један динар?” РИНА