Lučani - Dragačevski kraj ima ogromne potencijale za razvoj seoskog turizma, ali ima i vredne žene koje se ne libe da zasuču rukave, sve srede i otvore vrata svojih domaćinstava za goste. Jedna od takvih jeste i domaćica Olivera Radičević kojoj je dan od 24 sata kratak za obaveze koje predstoje svakodnevno, ali osmeh na licu govori da sve radi sa puno ljubavi. Ona je u ovom domaćinstvu i menadžerka, i spremačica i recepcionerka ali pre svega i vrsna kuvarica. Na meniju su starinska jela koje gosti najviše traže.
Lučani - Dragačevski kraj ima ogromne potencijale za razvoj seoskog turizma, ali ima i vredne žene koje se ne libe da zasuču rukave, sve srede i otvore vrata svojih domaćinstava za goste. Jedna od takvih jeste i domaćica Olivera Radičević kojoj je dan od 24 sata kratak za obaveze koje predstoje svakodnevno, ali osmeh na licu govori da sve radi sa puno ljubavi. Ona je u ovom domaćinstvu i menadžerka, i spremačica i recepcionerka ali pre svega i vrsna kuvarica. Na meniju su starinska jela koje gosti najviše traže.
- Pita savijača, obilje suhomesnatih proizvoda, sir, kajmak, salata, pite od domaćih kora od belog pšeničnog i heljdinog brašna, to je ono što svaki stranac kada dođe ovde u Vajate želi da proba, kaže Olivera za RINU.
Nastavljajući tradiciju dragačevskog gostoprimstva u selu Gornja Kravarica, porodica Radičević na ognjištu svojih predaka izgradila je moderne vajate koji su pored domaćih, sve interesantniji stranim gostima.
- Odmor na selu u današnje vreme ne znači samo uživanje u seoskim pejzažima, potrudili smo se da svojim gostima obezbedimo sve povoljnosti, pa su tu udobni i komforni apartmani i sobe, bazeni i naravno kvalitetna internet veza. Ono što ih posebno oduševljava jeste naša domaća, zdrava i sveža hrana, a naročito voće, a iz kuhinje svaki dan za specijalno za njih izađe po neki domaći specijalitet a vrlo često se spremaju i jela karakteristična za podneblje iz kog gosti dolaze. U našem etno-kompleksu prethodnih godina najredovniji su bili gosti iz inostranstva. Najviše njih dolazi nam iz Rusije, ali tu su i iz drugih evropskih zemalja. Čist planinski vazduh, netaknuta priroda i zdrava domaća hrana ono je što odlikjue srpski seoski turizam. Ovde u Gornjoj Kravarice svi se restartuju za maksimalno dva dana, kaže domaćica.
Ipak, ni gosti ne moraju samo da odmaraju kod Olivere u Gornjoj Kravarici već mogu i da se okušaju i u seoskom poslovima.
- Svi gosti ovde mogu da se oprobaju i u obavljanju seoskih poslova ili spremanju hrane. Uvek ima posla, beru se maline, zaliva cveće, pravimo naš domaći sir i kajmak, suhomesnate proizvode. U dogovoru sa gostima, a vrlo često i zajedno spremamo sve obroke, od domaćih proizvoda. Supa koju spremamo za ručak je od pileta, koje je tog jutra šetalo po travi u dvorištu - rekla je Olivera.
Etno-kompleks u Gornjoj Kravarici nalazi se se na desetak kilometara od centra Guče, ušuškan je između dragačevskih brda, a povoljna klima i vetrovi, od ovog mesta stvaraju specifičnu vazdušnu banju.
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
5 fotografija
