Gornji Milanovac - Da postoji ljubav toliko snažna i velika između supružnika koju ni smrt ne može prekinuti, potvrdio je bračni par Joksić iz gornjomilanovačkog sela Donja Vrbava. Njihova ljubavna priča za života bila je bajkovita, ali će ostati zapisana u večnosti jer ni smrt nije mogla da ih rastavi. Njih dvoje se nikada nisu razdvajali, pa su i na onaj svet otišli zajedno. On je preminuo dva sata posle ponoći, a ona sledećeg jutra.
Gornji Milanovac - Da postoji ljubav toliko snažna i velika između supružnika koju ni smrt ne može prekinuti, potvrdio je bračni par Joksić iz gornjomilanovačkog sela Donja Vrbava. Njihova ljubavna priča za života bila je bajkovita, ali će ostati zapisana u večnosti jer ni smrt nije mogla da ih rastavi. Njih dvoje se nikada nisu razdvajali, pa su i na onaj svet otišli zajedno. On je preminuo dva sata posle ponoći, a ona sledećeg jutra.
- Iako je Marija bila starija, Bogoljub je prvi poklekao pod teretom godina, a nedugo za njim u postelju pala je i ona. Tada su se čak i u bolesničkoj postelji držali za ruke, gledali se, pričali jedno drugom. Zatim su jedno drugo mazili po licu i rukama. Uvek je pitao za nju "jel živa moja cura". Kada su morali biti hospitalizovani, oboje smo ih vozili na jutarnji ili večernji poljubac, nisu mogli jedno bez drugog", izjavila je za RINU njihova snaha Ljiljana Milovanović.
Marija i Bogoljub su se upoznali u Nemačkoj, u Vis Badenu i tamo je krenula njihova ljubavna priča. Od trenutka kad su se sreli više se nisu razdvajali. Nisu imali decu i sve te godine jedno drugom su bili sve. Svi su ih znali samo kao par, jer nigde ih niste mogli videti odvojeno.
- Uvek sam se pitala kako oni imaju te priče i ideje uvek za neki razgovor, i to je svaki put bilo različito. Uvek su bili srećni, zaljubljeni i zadovoljni. Nikada nisam čula neku svađu ili da su povisili ton. Imali su lep život. Često su putovali u inostranstvo, voleli su more. Obišli su uzduž i popreko Francusku, Italiju, Španiju, svuda su putovali zajedno gde su sticali puno prijatelja - kazala je Vesna Gojković, Bogoljubova sinovica.
Nakon sticanja penzije odlučili su da starost prožive u Šumadiji, u Bogoljubovom rodnom selu Donja Vrbava. Njihova ljubav svih tih decenija bila je isto jaka, uprkos poznim godinama voleli su se kao i prvog dana. Jedno drugom su bili zapravo motiv za život.
- Ujak je želeo da živi da ne bi ostala Marija sama, a ona da Bogoljub takođe ne bi bio sam. Imam utisak da su na taj način jedno drugom produžavali život, nisu hteli da se rastanu na ovom svetu", istakla je snaha Ljiljana.
Međutim, njihova velika ljubav trijumfovala je i nad smrću. Pošto je bila starija, Marija se plašila da kada umre ko će se brinuti o Bogoljubu i ko će ga gledati.
Ali, eto on je želeo da umre pre nje. Tako je i bilo, on je umro u dva sata i petnest minuta u noć u 97 godini života, a ona u 11 i 20 ujutru u 104-oj", priča Vesna.
Ova nadseve neobična priča o ogromnoj i nesvakidašnjoj ljubavi zaista može biti primer mnogima, Oni su na sebi svojstven način defintivno dokazali da kada se dvoje ljudi za života toliko vole i poštuju ,kao što su to radili glavni akteri priče, onda ni smrt nije prepreka da odu zajedno. Bogoljub je otišao prvi, da kao pravi dzentlmen uz dubok naklon i rukoljub pruži sigurnost i dočeka Mariju kad bude došla na onaj svet.
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
5 fotografija
