Užice – Srpski paraolimpijci Nebojša Đurić kom je vraćena srebrna medalja u bacanju kugle i njegov trener Miloš Zarić danas stižu u svoje rodno Užice i to kao pravi heroji, koji su ponos svog grada. O njima je prethodnih dana, zbog nepravde koja je učinjena pričao čitav region, ali i svet.
Užice – Srpski paraolimpijci Nebojša Đurić kom je vraćena srebrna medalja u bacanju kugle i njegov trener Miloš Zarić danas stižu u svoje rodno Užice i to kao pravi heroji, koji su ponos svog grada. O njima je prethodnih dana, zbog nepravde koja je učinjena pričao čitav region, ali i svet.
Miloš je i sam osvajao medalje na paraolimpijadi i zna koliko sve to znači jednom sportisti, naročito ako se osim sa konkurencijom bori i sa invaliditetom.
Pre skoro 20 godina doživeo je saobraćajnu nesreću posle koje je, zbog teške povrede kičme, ostao invalid, međutim on je nakon toga postao – pobednik, svetski i evropski šampion.
- Odustajanje nikad nije opcija. Šta mi se sve dešavalo, ovo kao da mi je šesti život. Sam Bog me ipak čuva, jer želim da živim, da se borim i treniram još jače i intenzivnije, sada da treniram i druge, priča Miloš za RINU.
Njegova volja tvrđa je od kugle i koplja sa kojima je nizao uspehe. Sve medalje skovane su inatom i nadljudskim naporima, da dokaže životu da nema nepremostivih prepreka. Kada je pre 15 godina odlučio da trenira atletiku nije bilo lako, ali nije odustajao.
- Meni je bilo mnogo teže nego drugima, drugačiji su bili uslovi. Ja kada sam počeo pre više od deset godina , bio sam jedini u zapadnoj Srbiji koji je trenirao atletiku. Otišao sam u Beograd kod druga Draženka Mitrovića i on mi je dao jedno koplje, jedan disk i jednu kuglu. Tako sam počeo, i tako sam trenirao godinama. Bukvalno sam skupljao ljude na ulici ko će da mi pomogne, da mi dodaje koplje, disk, kuglu. Ali, to se sve prevaziđe kada želite da ostvarite neki cilj", priča užički šampion.
Ovaj Užičanin nakon što je postao invalid u sportu je pronašao svoj spas i nadu za bolje sutra. Oženio se i živi kao sav običan svet.
- Ujutru ustanem u osam sati, sednem na kolica i ne stajem do ponoći kad legnem. Treniram, puno putujem i trudim se da ljudima koji imaju problem kao ja pokažem da je sve moguće i da život ne prestaje ako ostanete uskraćeni za bilo šta”, izjavio je uspešni sportista i trener.
Miloš je oformio i Atletski klub „Pora“, koji je jedan od najtrofejnijih u zapadnoj Srbiji i poznat je po tome što uspeva da motiviše osobe sa invaliditetom da se uključe u sport.
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
3 fotografija
