Prijepolje - Prijepoljsko selo Gornji Stranjani, nalazi se iznad Brodareva na obroncima planine Jadovnik, i u njemu prema popisu iz 2022. živi ukupno 32 stanovnika. Broj stalno nastanjenih stanovnika, reklo bi se da najbolje oslikava život u ovom selu, koje se slobodno može nazvati poslednjom stanicom u Srbiji. Ipak, zahvaljući dvema devojčicama, rođenim sestrama, seoska škola koja nosi naziv "Đaci pešaci" je oživela. Ona nije radila punih 10 godina a onda je prošle godine svoja vrata ponovo otvorila, zbog devojčice Une Radić koja je pošla u prvi razred. Ove godine joj se pridružila i sestra Iva, koja je krenula u predškolsko.
Prijepolje - Prijepoljsko selo Gornji Stranjani, nalazi se iznad Brodareva na obroncima planine Jadovnik, i u njemu prema popisu iz 2022. živi ukupno 32 stanovnika. Broj stalno nastanjenih stanovnika, reklo bi se da najbolje oslikava život u ovom selu, koje se slobodno može nazvati poslednjom stanicom u Srbiji. Ipak, zahvaljući dvema devojčicama, rođenim sestrama, seoska škola koja nosi naziv "Đaci pešaci" je oživela.
Ona nije radila punih 10 godina a onda je prošle godine svoja vrata ponovo otvorila, zbog devojčice Une Radić koja je pošla u prvi razred. Ove godine joj se pridružila i sestra Iva, koja je krenula u predškolsko.
S obzirom na to da je stara školska zgrada u lošem stanju i nije bezbedna za pohađanje nastave, lokalna samouprava je preuredila prostor nekadašnje prodavnice, koji je u vlasništvu opštine i koji se sada koristi kao učionica.
- Otvaranje škole za mene i moju decu je od neprocenjive važnosti, jer zaista ne bismo mogli da putujemo svakodnevno do Brodareva. Leti i nekako, ali zimi bi bilo baš teško zbog snega i leda na putu. Stvarno smo presrećne što su nam u susret izašli i lokalna samouprava i direktor škole, kazala je za RINU Milena Vranić majka ove dve devojčice.
Prema njenim rečima dodatno olakšanje za njihov ostanak i opstanak u ovim surovim predelima je i činjenica da je ona u tom izdvojenom odeljenju zaposlena kao pomoćna radnica, a s obzirom na to da je samohrana majka, taj prihod im je velika pomoć.
- Ja sam tu da naložim vatru, očistim i pripremim sve što je potrebno za normalno održavanje nastave, priča Milena.
Devojčice Una, koja je drugi razred i Iva koja je predškolac, zadovoljne su školskim prostorom i učiteljicom, koja im je u isto vreme, kako kažu i drugarica.
- Sviđa mi se i škola i učiteljica i to što sad seka ide sa mnom u školu, ali volela bih da ima još dece da se družimo i da se igramo, kaže Una.
Njena mlađa sestra Iva takođe je srećna što nije sama u školi, ali već razmišlja o tome šta će biti kad seka pođe u peti razred.
- Sad smo samo seka i ja, a kad ona pođe u peti razred biću samo ja u ovoj školi.
Učiteljica Jela Aničić takođe je poreklom iz ovog sela i odlično razume sve probleme ovih devojčica ali se trudi da im prense znanje baš onako kako to rade i u većim gradskim školama.
- Ja svakodnevno putujem više od 35 kilometara u jednom pravcu da bih došla na posao, i nije uvek lako, pogotovu zimi, ali što se plana i programa tiče on je ispunjen u potpunosti i tu nema razlike između nastavnog procesa u gradu ili nekoj većoj seoskoj školi”, istakla je učiteljica Jela.
Nedostatak putne infrastrukture najveći je problem meštanima Gornjih Stranjana, pa će najverovatnije zbog toga ove dve devojčice, njihova mama i učiteljica, nakon završetka četvrtog razreda ipak morati da se presele u Brodarevo ili Prijepolje, a škola će opet zatvoriti svoja vrata.
- Koliko god ja volela da ostanemo ovde, moramo sići u grad zbog njihovog daljeg školovanja i ako se nešto bitno ne promeni u vezi puta, nama ovde nema opstanka, ističe Milena.
Uslovi života u ovom planinskom selu na samoj granici sa Crnom Gorom oduvek su bili surovi, duge, snežne i hladne zime, loša putna infrastruktura i nemogućnost školovanja dece posle četvrtog razreda, uslovljavali su konstantan odliv stanovništa iz Gornjih Stranjana.
- Nažalost kao i većina planinskih sela u opštini Prijepolje i Gornji Stranjani su doživeli depopulizaciju, koja je bila najuočljivija devedesetih godina prošlog veka, a izuzetno mnogo ljudi se odavde iselilo posle bombardovanja 1999. Nažalost, u ovom selu za razliku od nekih drugih, nema povratnika, nema mlađih bračnih parova koji će ovde da osnuju porodicu i ostanu, ali ako neko to bude želeo, opština će pomoći kako to bude njima najviše odgovaralo, kroz subvencije u poljoprivredi, turizmu i na svaki drugi način bi im izašli u susret, kazao je predsednik opšine Prijepolje Drago Popadić.
Da je putna infrastruktura „najbolnija tačka” Gornjih Stranjana svestan je i predsednik opštine Drago Popadić. On je istakao da uprkos tome što se ovo selo nalazi podno samog vrha Jadovnika, na visini od preko 1100 metara nadmorske visine, lokalna samouprava u skladu sa svojim mogućnostima ulaže u putnu infrastrukturu u koju se decenijama nije uložio ni jedan jedini dinar.
- Prošle godine smo jedan deo puta sanirali, moramo i ove godine još jedan deo koji je veoma kritičan, kako bi svi stanovnici tokom zimskog perioda mogli da koliko – toliko funkcionišu. Sanacija puta je važna i zbog toga što je u poslednjih nekoliko godina primetno da se ljudi koji su odavde, vraćaju na svoja imanja, kako bi ih održavali. Mišljenja sam da će ih u narednom periodu biti i više, jer evidentno je da ima priličan broj Stranjanaca koji su odavde otišli a koji su rešeni da počnu da obrađuju svoje poljoprivredne površine, kazao je Popadić.
On je naglasio da će lokalna samouprava učiniti sve kako bi se put do škole u potpunosti asfaltirao, jer žele da očuvaju ovo selo živim. Put otvara mogućnost eventualnom povratku ljudi u ovo selo koje ima ogromne turističke potencijale.
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
10 fotografija
