Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da je snabdevanje naftnim derivatima u Srbiji stabilno, uprkos globalnom rastu cene sirove nafte i dodala da su bez obzira na sve izazove u toku pripreme za grejnu sezonu.

„Danas je cena premašila 133 dolara po barelu. To je sigurno rekordni nivo u poslednjih više godina i posledica svih dešavanja na geopolitičkoj sceni. Naravno, mi imamo i naše izazove sa Naftnom industrijom Srbije, tako da, bez obzira na sve te izazove, pripreme za grejnu sezonu su u tokuˮ, kazala je ona.

Đedović Handanović je, na uručivanju ugovora za sufinansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti u Ljigu, rekla da je energetska situacija bila izuzetno kompleksna celo leto zbog niskog vodostaja Dunava, što to je uticalo na određene pripremne radnje za grejnu sezonu.

„Pre svega na primer, dovoz uglja iz Konstance, gde imamo 250.000 tona, ali zbog niskog vodostaja nije istom brzinom moglo da se preveze putem barži sva ta količina. Naravno i uticaja na proizvodnju električne energije, neophodnog obezbeđivanja vode za hlađenjeˮ, kazala je Đedović Handanović.

Rezerve gasa su na izuzetno visokom nivou, odnosno na 692 miliona metara kubnih, rekla je ministarka.

„Što u Banatskom dvoru, što u Mađarskoj, i nastavlja se i dalje obezbeđivanje. Dodatnih količina imamo preko 1,7 miliona tona uglja na deponijama, plus količine koje se dopremaju za sada vozovima iz Konstance, ali očekujemo tokom oktobra da dođe do porasta vodostaja Dunava i da onda mogu barže i te količine brže da prevezu. Cilj nam je dva miliona tona da dostignemo u što kraćem rokuˮ, kazala je ministarka.

Kako je rekla, određene količine uglja se dovoze i iz Bara, dok se se iz Kostolca upućuju na deponije u TENT.

„Dodatne količine mazuta takođe su u dopremi na različite lokacije, i on je takođe važan energent za zimu i za zimsku sezonu. Nastavljamo da nadgledamo situaciju: cene, pre svega naftnih derivata, nam ne idu na ruku, i to je problem širi, regionalni, usložen sa temom Naftne industrije Srbije. Samo da građani imaju predstavu, kotacije dizela su prvi put premašile 1.500 dolara po toni, znači dostigle su 1.550 dolara po toni, što je nezapamćen iznos, upravo zbog problema sa rafinerijama u Rusiji, zbog problema sa infrastrukturom na Bliskom istoku, u Persijskom zalivu i to sve stvara pritiskeˮ, kazala je ona.

Kako kaže, Srbija je morala dodatno da snizi akcize da bi cene goriva bile pod kontrolom.

„Svakako ćemo i velikom količinom rezervi naftnih derivata, pre svega u državnom vlasništvu, a pričamo o oko 270. 000 tona dizela, 57.000 tona benzina, te rezerve smo značajno uvećali u prethodnom periodu. I sve što smo stavljali na tržište, i prošle i ove godine, smo nadoknadili. Nastavljamo da nadgledamo situaciju, radimo posvećeno, odgovorno na eksterne uticajeˮ, dodala je ona.

Naglasila je da na to država ne može da utiče, ali može da se spremi i da pravi alternativne planove u slučaju dodatnih poremećaja kako bi što bezbolnije premostila izazove.

„Da našim građanima ništa ne fali, kao što je to bio slučaj do sada, bez obzira na sve izazove, nije bilo nikakvih restrikcija ni kada je gorivo u pitanju, ni kada je električna energija u pitanju, a viđali smo ih i u susednim zemljama, i u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji. Nastojaćemo da se odgovorno ponašamo i ubudućeˮ, dodala je ona, prenosi Tanjug.

Đedović Handanović uručila ugovore za energetsku sanaciju 20 javnih objekata

LjIG - Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović uručila je danas u Ljigu predstavnicima 20 lokalnih samouprava ugovore za sufinansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti 20 objekata od javnog značaja, u koje će država i lokalne samouprave zajedno uložiti 536,6 miliona dinara.

Đedović Handanović je kazala da će resorno ministarstvo kroz ovaj program podržati projekte koje su gradovi i opštine kandidovali kao prioritetne, a koji će doprineti smanjenju potrošnje energije i troškova, kao i poboljšanju uslova za građane i zaposlene u javnim ustanovama.

„Energetski ćemo sanirati osam škola, dva vrtića, jedan zdravstveni centar, jedan centar za kulturu, četiri upravne zgrade lokalnih samouprava i jedan objekat komunalne delatnosti, dok će u tri lokalne samouprave biti unapređeno javno osvetljenje”, rekla je ona.

Đedović Handanović je naglasila da je cilj da se racionalnije troši energija i istovremeno stvaraju bolji uslovi za učenike, nastavnike, zdravstvene radnike, zaposlene u javnoj upravi i sve građane koji koriste te objekte.

Ministarka u tehničkom mandatu je navela da su na ovogodišnjem javnom pozivu sredstva za realizaciju projekata energetske sanacije dobili Trgovište, Mionica, Novi Pazar, Vlasotince, Novi Beograd, Ub, Smederevo, Bajina Bašta, Vranje, Mali Zvornik, Ljig, Veliko Gradište, Vračar, Grocka, Savski venac, Čajetina, Raška, Koceljeva, Čačak i Velika Plana.

Prema njenim rečima, mere energetske sanacije obuhvataju zamenu prozora i vrata, postavljanje termoizolacije, zamenu kotlova, ugradnju toplotnih pumpi, solarnih panela i solarnih kolektora, kao i modernizaciju javnog osvetljenja koje će u zavisnosti od primenjenih mera, omogućiti uštede energije od 20 do 50 odsto.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike Đedović Handanović je kazala da je na pojedinim objektima predviđena i ugradnja solarnih panela, čime će javne ustanove moći same da proizvode deo električne energije koju troše.

Ona je kao primer navela Dom zdravlja u Ljigu, gde će resorno ministarstvo podržati drugu fazu unapređenja energetske efikasnosti zgrade, ukupne vrednosti 32 miliona dinara.

„Očekujemo da će nakon realizacije radova potrošnja energije u Domu zdravlja biti smanjena za oko 78 odsto, dok će godišnja emisija ugljen-dioksida biti manja za više od 280 tona. To znači racionalnije korišćenje energije i niže troškove, ali pre svega bolje i komfornije uslove za pacijente i lekare”, rekla je ministarka.

U saopštenju se dodaje da je Đedović Handanović u Ljigu posetila Osnovnu školu „Sava Kerković”, koja je energetski sanirana na osnovu javnog poziva iz 2024, u okviru projekta vrednog 44 miliona dinara.

Đedović Handanović je dodala da je ministarstvo sa 90 odsto vrednosti investicije podržalo i ugradnju solarne elektrane za proizvodnju električne energije, kao i baterija, zahvaljujući kojima škola ostvaruje uštede u potrošnji električne energije od 48 odsto, penosi Tanjug.

Ministarka je podsetila da su kroz program energetske sanacije javnih objekata od 2022. do 2025. širom Srbije energetski sanirani 39 škola, 12 vrtića i predškolskih ustanova, pet kulturnih centara, sedam sportskih objekata i 12 zgrada jedinica lokalne samouprave, za šta su država i lokalne samouprave izdvojile ukupno 21,5 miliona evra.

U saopštenju se navodi i da je Đedović Handanović tokom posete razgovarala sa građanima o merama energetske efikasnosti, mogućnostima za ostvarivanje subvencija za energetsku sanaciju domaćinstava, kao i o popustima na račune za električnu energiju, gas i grejanje koje mogu ostvariti sticanjem statusa energetski ugroženog kupca.

Podseća se i da status energetski ugroženog kupca mogu ostvariti domaćinstva koja ispunjavaju propisane uslove, pre svega u pogledu prihoda i broja članova domaćinstva, kao i određene kategorije građana na osnovu već ostvarenih prava.

Zahtev se podnosi u jedinici lokalne samouprave prema mestu prebivališta, a sticanjem ovog statusa građani mogu ostvariti pravo na umanjenje računa za električnu energiju, prirodni gas ili toplotnu energiju.

„Naredne grejne sezone, od oktobra do marta, penzionerima sa minimalnim penzijama i brojilom na njihovo ime će automatski biti umanjivani računi za 1.000 dinara, a građani sa statusom boraca, ratnih vojnih invalida i invalida rata će moći da ostvare umanjenje od 1.000 dinara mesečno tokom grejne sezone, ukoliko podnesu redovnu prijavu u svojoj jedinici lokalne samouprave”, naglasila je ministarka.

Predsednik opštine Ljig Milomir Starčević rekao je da je Ljig jedna od opština koja kontinuirano ulaže u unapređenje energetske efikasnosti javnih objekata i poboljšanje kvaliteta života građana.

„U okviru projekata energetske sanacije rekonstruisali smo zgrade Doma zdravlja i Doma kulture, kao i fiskulturnu salu u školi, dok je zgrada Opštinske uprave rekonstruisana pre pet godina. Svaki ušteđeni kilovat znači manje troškove za lokalnu samoupravu i više sredstava koja možemo da usmerimo na poboljšanje kvaliteta života naših građana”, rekao je on.

Starčević je, kako se navodi u saopštenju rekao i da će Ljig nastaviti da ulaže u projekte energetske efikasnosti, ali i da podstiče građane da unaprede uslove stanovanja u svojim domovima.

„Zahvalni smo Ministarstvu rudarstva i energetike i Upravi za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti na podršci, jer zajedno gradimo energetski odgovorniju i razvijeniju Srbiju”, rekao je on.