Godinama autor jedne od najgledanijih emisija u Srbiji, čovek posle čijih priča se grade kuće i putevi u udaljenim selima: Gvozden Nikolić jedan je od ovogodišnjih dobitnika Vukove nagrade

Čačak – Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila je Vukovu nagradu za 2025. godinu stvaraocima, institucijama i ličnostima čiji rad prevazilazi profesiju i prerasta u opšte dobro.

Vukova nagrada, jedno od najznačajnijih i najuglednijih priznanja u savremenoj Srbiji, i ove godine je potvrdila svoju suštinu – da se istinski doprinos kulturi, prosveti, umetnosti i duhovnosti prepoznaje, meri i pamti. To nije nagrada trenutku, već trajanju. Ne dodeljuje se glasno, već ostaje tiho, ali duboko upisana u vreme.

Posebnu pažnju javnosti ove godine izazvala je Vukova nagrada dodeljena Gvozdenu Nikoliću, televizijskom stvaraocu i kulturnom poslaniku – čoveku koji je medije shvatio ne kao profesiju, već kao zavet.

Rođen na Aranđelovdan 1964. godine u selu Koštunići, Gvozden Nikolić je još od devedesetih godina deo srpske medijske scene. Od snimatelja TV Galaksije, jednog od osnivača TV Čačak, preko rada u TV Lav i TV Telemark, do reportera FOX televizije i informativnog programa Prve srpske televizije – njegov put bio je put terena, a ne studija.

Autor je emisije „Nećete verovati“, jedne od najgledanijih reportažnih emisija u Srbiji, koja se emituje od 2018. godine. Kroz nju, Nikolić nije beležio sudbine – menjao ih je. Zahvaljujući snazi priče i poverenju gledalaca, izgrađeno je 11 kuća, skućene su desetine porodica, dece i staraca. Od samohranih majki, čobana sa Murtenice, heroja sa Košara, do gluvonemog starca sa Golije – svaka priča imala je isti cilj: da čovek sačuva dostojanstvo.

Osnivač je produkcije Glas zapadne Srbije, koja pokriva 15 opština, kao i regionalne informativne agencije RINA, jedine takve u unutrašnjosti Srbije. Danas u redakciji radi 13 medijskih profesionalaca, čije ekipe svakodnevno izveštavaju od Ljiga do Prijepolja.

Gvozden Nikolić je ktitor Hrama Hristovog Vaskrsenja na padinama Suvobora, na proplanku Ravan. Tamo gradi i Aleju zaboravljenih junaka, posvećenu rodoljubima čije kosti i danas leže rasute po Balkanu. Kamen sa Kajmakčalana doneo je na svojim leđima, kroz tri države, i položio ga tamo gde gotovo nema kuće iz koje neko nije dao život za otadžbinu.

Na tom mestu paliće se voštanice za neupamćene, a za velike praznike oglašavaće se top – kao simbol zahvalnosti Jevti Jevtoviću, čoveku koji ga je preneo preko Prokletija.

Nikolić je autor i idejni tvorac manifestacija „Carski i Tanaskovi dani“, festivala rodoljubive pesme za decu, „Mlečnog puta“ u Gornjoj Gorevnici, kao i Sabora violinista Srbije u Pranjanima, koji danas okuplja oko 100.000 posetilaca i zauzima važno mesto na kulturnoj i turističkoj mapi Srbije.

Dobitnik je brojnih priznanja – Takovskog krsta, Zlatnog pera, priznanja Udruženja književnika Srbije, Sretenjskog priznanja i počasnog građanstva sela Devići. Kako sam kaže: „To su nagrade koje dodeljuju država, narod i običan svet.“

Govoreći o Vukovoj nagradi, skromno poručuje:

„Ponosan sam, ali se stalno pitam da li sam je zaslužio i da li ima neko ko je zaslužio više. Nadam se da je žiri pravilno ocenio – tamo su umne i sede glave koje vide dalje od svih nas.“

Vukova nagrada Gvozdenu Nikoliću nije samo priznanje jednom čoveku. To je priznanje ideji da život nije privilegija velikih gradova , već obaveza i da male sredine i obični ljudi dišu punim plućima i budu viđene; da mediji mogu biti most, a ne zid; i da se Vukovo ime nosi delima, a ne titulama.