Podgorica - Godinama su građani Crne Gore prilikom podizanja kredita bankama plaćali naknade za obradu kredita. Često su se obračunavale kao procenat od iznosa kredita, pa je građanin za veći kredit automatski plaćao veću naknadu, iako trošak obrade nije bio veći. Nakon presude Višeg suda u Podgorici iz marta 2024. godine u slučaju Crnogorske komercijalne banke, Centralna banka Crne Gore je reagovala, pa su komercijalne banke promenile model i prešle na fiksne iznose ili potpuno ukinule ove naknade. Pored toga, novim Zakonom o potrošačkim kreditima zabranjena je naplata obrade stambenih kredita. Međutim, ključno pitanje je šta je sa novcem koji su građani već platili u prethodnih 10 do 15 godina.
- Prema dostupnim informacijama iz 2025. godine, banke su godinama naplatile preko sedam miliona evra samo po osnovu naknade za obradu kredita. Tačan ukupan iznos nije javno dostupan, jer ne postoji zvanična evidencija Centralne banke o ukupno naplaćenim sredstvima po ovom osnovu. Procenjuje se da je ovim modelom obuhvaćeno desetine hiljada građana koji su u prethodnih 10-15 godina podizali kredite kod banaka i mikrofinansijskih institucija u Crnoj Gori, kaže za portal najnovije.me jedan od građana koji je i sam plaćao ne tako malu naknadu za obradu kredita.
Građani Crne Gore koji su oštećeni na ovaj način, danas uglavnom moraju sami da angažuju advokata, prikupe ugovore i dokaze i pokrenu postupak protiv banke ukoliko žele da traže povraćaj novca. To sa sobom nosi dodatne troškove, rizik... ali i mesecima, ili godinama dug postupak.
- Prema informacijama iz prakse, postupci za povraćaj naknada mogu trajati od nekoliko meseci do više godina, u zavisnosti od toga da li banka priznaje zahtev ili se radi o sporu. Troškovi advokata i sudskih taksi mogu iznositi od nekoliko stotina do preko hiljadu evra, u zavisnosti od složenosti slučaja i iznosa potraživanja. Ali ako se sumnja da je isti model godinama primenjivao veliki broj kreditora, zašto bi svaki građanin pojedinačno morao da vodi svoju bitku? Zašto ne postoji mehanizam po kojem banke automatski vraćaju novac svima koji su ga platili, kao što se dešava u brojnim evropskim zemljama kada se utvrdi sistemska nezakonitost, dodaje sagovornik crnogorskog portala.
Centar za zaštitu potrošača godinama je upozoravao na ovu praksu. Nakon presude protiv CKB, CEZAP je najavio mogućnost podnošenja novih kolektivnih tužbi protiv drugih kreditora koji su primenjivali isti model naplate. Iz ove organizacije tada su istakli da je problem sistemski i da zahteva reakciju države, a ne samo pojedinačne sudske postupke.
- Ovo je sistemska nepravda koja traje godinama. Država mora da reaguje i uspostavi mehanizam za masovni povraćaj novca građanima“, naveli su iz organizacija za zaštitu potrošača.
Građani ipak istiću da država ne mora da stane protiv banaka i dodaju da je njena uloga da utvrdi da li je zakon prekršen i, ako jeste, kako zaštititi građane i omogućiti im povraćaj novca.
- Do danas, takav mehanizam ne postoji. Zato javnost ima pravo na odgovore: Koliko su banke i drugi kreditori ukupno naplatili za obradu kredita? Prema dostupnim informacijama, radi se o preko sedam miliona evra. Koliko je od toga predstavljalo stvarni trošak? Ili je sve bio čisti profit? Koliko građana je obuhvaćeno? Procene govore o desetinama hiljada. I zašto, više od dve godine nakon pravosnažne presude u slučaju CKB, nema jasnog državnog mehanizma za proveru i eventualno obeštećenje građana, kaže sagovornik za portal najnovije.me i poručuje:
- Ako država ne uspostavi mehanizam za masovni povraćaj novca, poruka je jasna - banke mogu godinama nezakonito naplaćivati od građana, a kada se to otkrije jedina obaveza očigledno im je da prestanu. Građani su prepušteni sami sebi, istakao je za kraj.
Izvor: najnovije.me
