Конија, Турска - Дервиши, мистични припадници исламске религије, деценијама уназад привлаче пажњу. Верује се да они могу видети будућност, а себе доводе плесом до транса. Дервишки ред настао је након смрти чувеног мислиоца Мевлане Румија, а управо они су били наследници његове филозофије и пожртвовани следбеници. Њихов мистични плес начин је да изразе љубав према Богу и према људима. У градићуи Конија у Анадолији налази се јединствен у свету, Музеј летећих дервиша. 

"Први део плеса започиње тако што плесачи трипут обиђу дворану. Први круг представља спознају Бога, други виђење Бога а трећи истину о јединству. Дервиши плешу са једном руком подигнутом ка небу, а другом испруженом.. што симболизује узимање Божје милости коју деле са људима. Очи су им током извођења плеса све време затворене, а плешући се окрећу све брже, док им се хаљине растварају попут цвета. Читав овај плес у сваком сегменту и целини је прожет дубоком симболиком", изјавио је за РИНУ дервиш Целалеттин Бебероглу из Коније. 

Да би ступили у Ред дервиша мушкарци прво иду на ритуално купање, како би са себе симболично скинули сву овоземаљску прљавштину и остали чисте душе. Затим, кандидат одлази у посебну ћелију у којој три дана медитира, како би у потпуности преиспитао себе да ли је спреман да постане дервиш. Када изађе добија звање чилеџи и нову одећу у којој касније и изводи плес - белу блузу, беле панталоне и широку белу сукњу, која се облачи преко панталона. 

"Током плеса дервиша такође се поштује хијерархија и строга правила. У средини је шеик који чита стихове које само они разумеју. Главе су им забачене, а сукње лепршају. Они се непрестано окрећу око себе и круже по подијуму. Ова игра може да потраје сатима и током ње дервиши доживљавају одређени потпуни занос, да у тим тренуцима не би били у стању да осете никакву физичку бол. Тај занос им одржава концентрацију, уводи их у посебно стање", каже Целалеттин Бебероглу. 

За дервише је плес начин живота, уско повезан са постојањем сваког бића, он уједињује ум, дух и тело. Припаднике овог реда називају још и вртећим дервишима. Музика која тада свира улази у сваку пору не само онима који играју, већ и онима који се налазе у публици, 

"Овим плесом они улазе у срж свог бића. Дервиши све ове векове шире Румијеве мисли истичући као и он, да смо сви једнаки пред Богом, као и да љубав према њему и и људима треба да буде бескрајна. Људе не разликују по вери, боји коже или језику којим говоре. Дервиши шире јединство које не зна за границе. То је главна мисаона идеја Мевлане, али и његових следбеника", каже Тарик Гулуцкутурук.

Почетком двадесетог века, забрањено је деловање Дервишког реда на територији Турске, али крајем педесетих година ревитализована је њихова ложа у градићу Конија и она данас важи за изузетну културно-историјску ризницу. Годишње овај посебна плес види на стотине туриста из читавог света. 

РИНА