Ima 85 godina i svaki dan radi: Deda Miroslav iz Kraljeva ne odustaje od zanata, njegove vešte ruke tokom decenija rada popravile su na hiljade bicikala - rad ga održava (FOTO)

Kraljevo - U tihoj ulici Mire Čučković, u naselju Ribnica kod Kraljeva, svakog jutra otvara se mala radionica iz koje se čuju poznati zvuci metala, šrafova i kompresora. Iza vrata sedi Miroslav Todorović Šebo, nadaleko decenijama unazad poznat kao majstor za bicikle, stari zanatlija, čovek iz naroda i poslednji u ovom kraju koji se još drži starog alata. Ima 85 godina i, verovali ili ne, svakog dana radi i popravlja bicikle.

- Znam da su danas neka druga vremena, ali ja zanat nisam izdao. Počeo sam da radim jako mlad, ali i dalje ne odustajem. Rad je nešto što me u ovim godinama i nakon velikih porodičnih gubitaka održava, usrećuje. Ja kad sam imao 50 godina, ja sam već imao 30 godina radnog staža, kaže Šebo, koji više od pola veka u svojoj radionici balansira točkove, menja ležajeve i krpi gume kao da mu je dvadeset.

Njegova porodica je i pre Drugog svetskog rata bila zanatska, a ovaj vitalni Kraljevčanin u svet zanata ušao je 1953. godine, dok je školovanje završio četiri godine kasnije. Pre nego što je postao poznat po biciklima, radio je u preciznoj mehanici u Kraljevu. Popravljao je pisaće mašine, pravio mikrofone, stabilizatore i pojačala. Nakon vojske, zapošljava se u čuvenom „Metalcu“, gde vodi radionicu i postaje jedan od osnivača biciklističkog kluba.

Radionica u kojoj svakodnevno boravi i danas izgleda kao mali muzej mehanike – sa specijalnim alatom, metalnim presama, kompresorima, pa čak i italijanskim ključevima za obradu navoja.

- U magacinima čuva se sve, od žica i viljuški do originalnih delova koji se više nigde ne mogu naći. Imam ja te žice, tri magacina.. tu ima bukvalno sve što možete i ne možete da zamislite, kaže uz osmeh.

Iako je duboko zakoračio u devetu deceniju života, Šebo još uvek redovno vozi bicikl i to neretko na relacijama dužim od 20 kilometara. Veran je starom modelu, jer kako kaže, bicikle savremene proizvodnje ne ulivaju mu baš neko poverenje.

- Ranije su se bicikle pravile samo i isključivo od vrhunskih materijala, na ovu moju staru može i teret od 200 kila da stane. Sada je sve to druga priča . Ja na primer, ne prihvatam da radim servis, ja samo vršim opravke. Servis izmišljaju oni što prodaju loše bicikle, kaže Šebo.

I zaista, svaki bicikl koji mu dođe u ruke Šebo popravi kao da je njegov. Ne iz koristi – već iz zanatskog ponosa.

U vremenu kad su zanatlije sve ređe, a strpljenje gotovo zaboravljeno, Miroslav Todorović Šebo ostaje simbol jednog prohujalog vremena – vremena u kom se poštovao rad, znanje i čast. On je, kako kažu njegovi sugrađani, poslednji pravi majstor.