Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva izjavila je danas da bi rast cena nafte od 10 odsto koji bi potrajao godinu dana povećao globalnu inflaciju za oko 0,4 procentna poena i usporio privredni rast za 0,1 do 0,2 odsto.
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva izjavila je danas da bi rast cena nafte od 10 odsto koji bi potrajao godinu dana povećao globalnu inflaciju za oko 0,4 procentna poena i usporio privredni rast za 0,1 do 0,2 odsto.
Georgijeva je u izjavi za Blumberg na marginama konferencije "Azija 2050" u Bangkoku, istakla da je svetska ekonomija do sada pokazala neverovatnu otpornost uz stopu rasta od 3,3 odsto, ali da novi sukobi na Bliskom istoku tu otpornost stavljaju pred novi izazov.
Ona je upozorila da su zašitni mehanizmi mnogih država "istrošeni" nakon prethodnih ekonomskih potresa, prenosi Tanjug.
Posebno su ranjive države koje uvoze naftu, pacifičke ostrvske ekonomije koje se nalaze na kraju globalnih lanaca snabdevanja, kao i zemlje sa niskim prihodima i visokim nivoom javnog duga, napomenula je dirtekorka Fonda.
Georgijeva je navela da MMF trenutno ima programe sa oko 50 država i da je spreman da proširi postojeće aranžmane ili pokrene nove ukoliko se globalna neizvesnost dodatno poveća.
Ona je apelovala na vlade da pažljivo prate kretanje cena i deviznih kurseva, kao i da tokom perioda povoljnog ekonomskog rasta obnavljaju fiskalne rezerve kako bi bile spremnije za buduće šokove.
"Naš savet članicama je jasan: delujte odlučno kako biste doveli sopstvenu kuću u najbolji mogući red, u svetu u kome je sve više neizvesnosti", poručila je Georgijeva.
Pozvala je kreatore politika da pripreme ekonomije za nove izazove koji prevazilaze politiku, među kojima su nove tehnologije i trgovinski sukobi.
Uticaj na Srbiju
Za Srbiju, koja uvek zavisi od uvoza nafte i energenata, godišnji rast cena nafte od 10% mogao bi da:
Poveća inflaciju za oko 0,3–0,4% na nacionalnom nivou, jer bi skuplje gorivo direktno poskupelo transport i energente.
Uticati na cenu hrane i proizvoda, jer se troškovi transporta prenose na potrošače.
Malo uspori rast BDP-a, posebno ako cene goriva i energije ostanu visoke duže vreme.
Pritisne državni budžet, jer bi rast cena uvoznih energenata povećao troškove subvencija ili fiskalne intervencije.
U praksi, to znači da bi prosečna godišnja inflacija u Srbiji mogla rasti brže, a životni standard građana biti dodatno opterećen, posebno za domaćinstva sa većim troškovima energije i transporta, prenose srpski mediji.
