Inspektor velikog srca - Dragoje čitav radni vek odvajao od plate i davao novčane nagrade kako bi pomogao drugima: Njegova akcija za Suada pokrenula pozitivnu lavinu (FOTO)

Priboj – Za Suada Trbovića Sula iz Priboja koji se iako teško bolestan, odrekao transplatacije jetre u korist duplo mlađeg pacijenta čula je čitava Srbija. On možda ima potpuno uništenu jetru, ali zato mu je srce veliko kao kuća. Živi sam od socijalne pomoći, ali mu komšije i sugrađani svesrdno pomažu i na taj način pokazuju da je sve samo nije sam.

Jedan od onih, koji na najbolji način potvrđuje da su Pribojci zaista veliki i dobri ljudi jeste i Dragoje Bojić - policijski inspektor u penziji koji je organizovao humanitarnu akciju kako bi se skupilo što više novca za Suada i pokrenula se pozitivna lavina. Ali, ovo nije njegovo prvo humano delo, jer ovaj čovek pomaže drugima čitav svoj život.

Decenijama unazad odricao se dela plate, dnevnica, novčanih nagrada i drugih bonusa koje je zaslužio predanim radom u službi, u korist onih kojima je novac potreban mahom za lečenje. Iako nema veliko bogatsvo i školuje dva sina, podugačak je spisak onih kojima je Bojić pomogao.

- Nikada nisam imao previše novca, niti bih se znao ponašati da imam velike pare. Svaku moju novčanu nagradu ja sam poklanjao. Odrekao sam se jubilarne nagrade za pomoć Marijani Žarković, učenici Gimnazije koja je bila u razredu sa mojim sinom. U dogovoru sa razrednim starešinom pokrenuli smo akciju prikupljanja novca i sakupili pozamašnu sumu, u svemu tome su pomogli drugi roditelji, privrednici, Crkva i kolege. Najveće zadovoljstvo osetio sam kada me je iz Italije pozvao Marijanin otac i rekao da je operacija uspešno prošla", rekao je ovaj humani policajac za RINU.

Noseći plavu uniformu, prošao je trnovit put od pozornika na beogradskoj železnici, pa do šefa. Sve nagrade i priznanja koja je dobio, kako ističe, deo su timskog rada zajedno sa kolegama iz Priboja, Prijepolja, Nove Varoši i Beograda, sa kojima je nekada radio. Dragoje je skroman policijski oficir, tih, nenametljiv, pravičan u poslu, cenjen od kolega i sugrađana. Poštenje, humanost i dobrotu naučio je od roditelja. Policijski zanat nakon završenog školovanja u Novom Sadu pekao je od vrsnih policajaca, a sada on svoje bogato znanje prenosi na mlađe kolege.

- Humanost je osobina koja se stiče vaspitanjem i nosi iz kuće za ceo život. I ja sam tako vaspitavao i moju decu, koja će, nadam se, krenuti jednog dana mojim stopama, kako u policiji, tako i u životu. Za sve što radim imam podršku od kolega i porodice, supruge Tijane, koja je prosvetni radnik, i sinova Alekse i Filipa, priča Bojić.

Dva puta povređivan u službi tokom hvatanja najokorelijih kriminalaca i nagrađivan nebrojano puta. Za izuzetne rezultate i predan rad u službi Bojić je 2002. godine nagrađen zlatnikom sa likom Jakova Nenadovića, prvog ministra srpske policije. Biran je više puta za policajca godine i meseca, a svaki put novčani deo priznanja odlazio je u humanitarne svrhe, za pomoć nejakima i deci.