Arilje – Selo Bjeluša smešteno na oko 30 kilometara od centra Arilja iako sada ima manje stanovnika nego nekada, ima i te kako razloga za ponos. Razlog za to je mladi Ljubomir Popović, dete rođeno i odraslo upravo u ovom selu, a sada mladić koji ponosna korača stazama visokog obrazovanja. Najbolji je dokaz, da kad nešto dovoljno želite ni kilometri po snegu i kiši koji vode do škole, nisu prepreka.
Arilje – Selo Bjeluša smešteno na oko 30 kilometara od centra Arilja iako sada ima manje stanovnika nego nekada, ima i te kako razloga za ponos. Razlog za to je mladi Ljubomir Popović, dete rođeno i odraslo upravo u ovom selu, a sada mladić koji ponosna korača stazama visokog obrazovanja. Najbolji je dokaz, da kad nešto dovoljno želite ni kilometri po snegu i kiši koji vode do škole, nisu prepreka.
- Prva četiri razreda završio sam u Bjeluši. Škola je bila blizu kuće, nekih kilometar do kilometar i po. Od petog do osmog razreda školu sam pohađao u Brekovo, susednom selu, udaljenom oko 12 kilometara asfaltnim putem. Ja sam koristio prečice kroz šumu, koje su bile duge oko šest i po kilometara u jednom pravcu. Tim putem sam išao godinu i mesec dana, sve dok nije uvedena autobuska linija Arilje – Bjeluša. Iskreno, meni to nije predstavljalo problem. Odrastao sam u tom okruženju i navikao na takav način života, kaže za RINU Ljubomir.
Srednju školu „Sveti Ahilije“ završio je u Arilju, smer elektrotehničar energetike. Već tada je znao da ga ta oblast interesuje i da će nastaviti obrazovanje u tom pravcu.
- Moj otac radi u elektrodistribuciji i kroz razgovore sa njim, ali i kroz praktičan rad, zavoleo sam tu struku. Često sam mu pomagao kod instalacija i popravki, prvo kao pomoćnik, a kasnije i aktivnije. Bio sam odličan učenik. Sve četiri godine završio sam sa prosekom 5.00 i nosilac sam Vukove diplome. Stručni predmeti su mi bili posebno zanimljivi i video sam da će to znanje imati konkretnu primenu u budućnosti, kaže ovaj vredni mladić.
Nakon srednje škole, Ljubomir je upisao Fakultet tehničkih nauka u Čačku, smer elektroenergetika i sada je jedan od najboljih studenata.
- To je bio logičan nastavak mog obrazovanja. Stanovao sam u studentskom domu od prve godine, što mi je mnogo značilo jer su uslovi bili dobri, a fakultet blizu. Bilo je dosta odricanja. Dešavalo se da po dva do dva i po meseca ne idem kući zbog obaveza na fakultetu. Prioritet su bile studije, kaže Ljubomir.
Kada bi završio ispite u junu, odmah je išao u svoje selo. Leto je provodio radeći kod kuće na imanju.
- Uglavnom košenje, održavanje livada, pripremu drva i manje poljoprivredne poslove. Naše imanje nije veliko, pa se sve moglo uklopiti sa studijama. Trudio sam se da maksimalno iskoristim vreme – kad učim, učim, kad radim, radim. Završavao sam sa visokim ocenama. Ali smatram da je znanje važnije od same ocene. Ocena je samo formalna potvrda, ali ono što ostaje jeste znanje i veštine, kaže Ljubomir,
Trenutno je na master studijama, smer elektroenergetski sistemi.
- Plan mi je da završim master u roku i da pronađem posao, po mogućnosti u svom kraju. Voleo bih da ostanem tu i doprinesem zajednici iz koje dolazim, poručuje Ljubomir.
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
5 fotografija
