Топола – Да је народна пословица "док једном не смркне, другом не сване" тачна и кад је у питању пољопривредна производња показало се на примеру из села у околини Тополе. Незапмћена суша која је овог лета погодила повртаре и воћаре пприлично је десетковала род малина и шљива, међутим пдугачак период без падавина погодовао је виновој лози, па су гроздови пристигли на бербу у српској Тоскани достигли завидну тежину, крупноћу и квалитет. У виноградима се могу пронаћи примерци који својом величином надмашују просек.
„Ова година је била тешка за пољопривреднике, суша, мањак падавина, било је и града у пар наврата. Ипак грожђе је добро изнело за ову сезону, квалитет бобица је добар, имају довољно шећера а богами и крупне су. Почели смо са бербом и до сада сам нашао неколико гроздова који су доста тежи од просека. Један грозд ‘Викторије’ – беле сорте грожђа тежак је 1.800 грама и то је тренутни рекордер, док сам убрао и неколико гроздова хамбурга који су прешли 1.500 грама, а просечна тежина грозда је око 700 грама“, каже за РИНУ Бојан Ристић из Доње Трнаве.
Овај домаћин винову лозу гаји из хобија, али како каже планира да прошири свој засад који се сада простире на површини од 10 ари.
„Поред Викторије и хамбурга гајим још и сорте прокупац, Италију, афус – али и тамјанику. Значајне количине прерадимо у вино које углавном поклоним рођацима и пријатељима. Овај засад сам подигао на наговор мог побратима Аце, али у будућности планирам да посадим још чокота уз наду да ће ситуација у виноградарству бити боља“, истиче Ристић.
Побрђа Опленца изузетно су погодна за виноградство, стога је приметан све већи број младих који се одлучују да посаде винову лозу и оформе домаће винарије, где раде по рецептурама својих предака.
РИНА
