Lučani – Rođena, odrasla i udala se na selo vredna Svetlana Davidivić iz Kaone birala je brdovito Dragačevo za svoj dom. Decenijama radi bez pauze, ne žali se i kako kaže nije se pokajala što nije otišla u veliki grad poput mnogih. Živi sa porodicom u zaseoku Vlasteljice sa porodicom i iako je neretko na selu linija između herione i žrtve jako tanka ona se nikad ne žali, već živi od svog rada u prirodi i u skladu sa njom.
Lučani – Rođena, odrasla i udala se na selo vredna Svetlana Davidivić iz Kaone birala je brdovito Dragačevo za svoj dom. Decenijama radi bez pauze, ne žali se i kako kaže nije se pokajala što nije otišla u veliki grad poput mnogih. Živi sa porodicom u zaseoku Vlasteljice sa porodicom i iako je neretko na selu linija između herione i žrtve jako tanka ona se nikad ne žali, već živi od svog rada u prirodi i u skladu sa njom.
- Imam 52 godine. Udala sam se ovde pre 32 godine. Došla sam iz donjeg dela Dragačeva, iz Lisica. Ovde se najviše bavimo stočarstvom, imamo krave, nekada smo imali i bikove, gajili smo pa smo to malo prekinuli. Imamo svinje, ovce, maline i krompir. Sejemo krompir oko hektar, maline oko 30 ari, od svega po malo, što bi se reklo svaštarimo, kaže za RINU Svetlana.
Njen radni dan počinje nekada i pre svitanja, a zvršava kasno uveče. Davidovići su odučili da prošire proces prozvodnje i da na svojoj farmi prerađuju mleko u gotov proizvod, što se pokazalo kao dobar potez.
- Već pet godina se bavim preradom mleka. Rešila sam da krenem s tim kad je počelo kolebanje sa cenom mleka sad jedna, za dva meseca druga cena. Našla sam svoju ciljnu grupu, a to su porodice, i želela sam da nastavim tradiciju starinskog načina sirenja i prerade. Počela sam od nule, sa grudom, i to je ostalo do danas. Ljudi su zadovoljni ukusom i kvalitetom. Radim punomasni sir, ne skidam masnoću. Kajmak radim uz pasterizaciju mleka, sačekam da odstoji petnaest do dvadeset dana i tek onda ide dalje. Mogla bih da radim i više, ali ne mogu fizički da postignem. Tržište nije problem, mogla bih da se proširim, ali zasad je ovako, kaže vredna domaćica.
Na početku su joj najveća podrška bila deca. Tražila je ciljnu grupu, a onda su pravili degustacije na manifestacijama, jer je Svetlana članica Udruženja seoskih žena Dragačeva.
- Ljudi su probali, imali smo više ukusa, a sad sam se zadržala na klasici. Sve je krenulo preko manifestacija i od usta do usta. To je bila najbolja reklama. Za vreme korone imali smo tržište u Beogradu. To je bio najbolji potez, ali nismo mogli da iznesemo jer je bilo previše posla i mleka nije bilo dovoljno. Sad najviše radimo za Kraljevo, Čačak i Guču. Beograđani koji dođu ovde kao turisti često svrate kod mene kući, probaju i kupe, pa ponesu sa sobom. Moj sir je punomasan i danas ga gotovo nema na tržištu. Sve što ima u mleku ostane u siru. Ne skidam ništa, zato je kvalitetan, priča Svetlana.
Ističe da život na selu jeste lep, ali je daleko od idealnog. Potrebno je uraditi dosta toga da bi se vrednim ljudima koji ne odustaju od poljoprivrede olakšalo.
- Što se tiče života na selu nisam optimista. Mladi odlaze, i to s razlogom. Nemamo sigurnu cenu mleka, stoke, ni prasića. Sve je prepušteno tržištu. Moja deca su otišla svojim putem, školuju se i rade. Država mora da uradi više. Nama proizvođačima fali prodavnica domaćih proizvoda, kutak u marketima gde bi se domaći proizvodi izdvajali i jasno obeležili. Žene koje prerađuju mleko, voće ili povrće mogle bi tako da postanu preduzetnice i same rade u okviru svog domaćinstva. Potrebne su i edukacije i radionice, da se žene povezuju i osnažuju, kao u okolnim zemljama. Ono što mene drži ovde jeste porodica. Deca nam dolaze često, daju nam snagu. U ovim godinama više nemamo potrebu da bilo šta menjamo. Nije lako, ali za sad ostajemo ovde, poručuje Svetlana.
Kako bi poboljšao i uvećao proizvodnju njen suprug Mirko koristio je subvencije i tako je pojačao svoju mehanizaciju.
- Radio sam od 2000. do 2010. godine, svake godine po sedam, osam bikova. To mi je bila ušteda, ne zarada. Zahvaljujući tome uspeli smo da kupimo plac i sagradimo kuću, a da nismo osetili. Sada ćemo najverovatnije preći na ovce, jer nas suše i vremenske prilike uništavaju. Ove godine malina tri puta manji rod, krompir isto. Sve je manje i mora da se pravi nova računica. Radimo sve u manjem obimu. Danas na selu ne možeš ništa da uštediš, koliko zaradiš, toliko i potrošiš. Život na selu više nije jeftin, ističe Mirko.
Svetlana Davidović - Krenula sam sa preradom i našla ćiljnu grupu a to je porodica
.JPG&w=256&q=75)
.jpg&w=256&q=75)
.jpg&w=256&q=75)
.jpg&w=256&q=75)
.JPG&w=256&q=75)
.jpg&w=256&q=75)
.JPG&w=256&q=75)
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
14 fotografija
