Prijepolje – Nezvani i nepoznati gost iznenadno je posetio hranilište na planini Jadovnik. Sigurnosne kamere zabeležile su krupnom mrkog medveda koji je došao da se posluži, ali ljudi koji prate životinje na ovoj planini ranije ga nisu videli niti znaju odakle je stigao. Znajući činjenicu da se medvedi jako puno kreću i da dnevno mogu prepešačiti na desetine kilometara, mogao je stići šumskom stazom sa svih strana.
.jpg&w=3840&q=75)
Prijepolje – Nezvani i nepoznati gost iznenadno je posetio hranilište na planini Jadovnik. Sigurnosne kamere zabeležile su krupnom mrkog medveda koji je došao da se posluži, ali ljudi koji prate životinje na ovoj planini ranije ga nisu videli niti znaju odakle je stigao. Znajući činjenicu da se medvedi jako puno kreću i da dnevno mogu prepešačiti na desetine kilometara, mogao je stići šumskom stazom sa svih strana.
- Ovo je neki novi primerak koji se, ko zna odakle, pojavio. Nema nikakve tragove ogrlice niti ranijeg praćenja. Pojavio se pred nadzornim kamerama koje smo tek postavili, i imao sam sreću da sve to direktno snimim. Na kamerama se pojavio u 22.01. Odmah sam poslao profesoru Ćiroviću, koji je napisao: „Mnogo lep primerak. Medved je sredovečan, ima desetak godinak, rekao je za RINU Vjekoslav Joksimović iz udruženja „Jadovnik“.
On dodaje da uprkos verovanju da medvedi tokom hladnih meseci utonu u san, činjenica da snimci medveda tokom zime više i nisu retkost i da tek oko 20 odsto njih zapravo upadne u zimski san. Objašnjava da se po aktivnostima medveda može naslutiti kakva će biti zima.
- Koliko se oni pripremaju i koliko često dolaze na hranilišta, toliko možemo očekivati i jaču zimu. Prošle godine ih nije bilo mnogo u predzimskom periodu, ali sada ćemo videti – još je rano, iako je sneg već pao, temperature su blage pa su i dalje aktivni. Zanimljivo je da pravila o zimskom snu gotovo da ne postoje. Oko 20 odsto populacije nikada ne hibernira. I u decembru, januaru i februaru nalazimo tragove mrkih medveda, naročito onih mladih koji se nisu dovoljno pripremili za zimu. Oni nastavljaju da tragaju za hranom i po metar dubokom snegu, objašnjava Joksimović.
Procene o broju medveda na Jadovniku teško je potvrditi, jer, kako Joksimović kaže, medved za noć može da pređe sa jedne planine na drugu – sa Zlatara na Zlatibor, sa Jadovnika do Giljeve ili čak do Mojstira. Hrane za divlje životinje, kako dodaje, ima dovoljno.
- Na hranilišta se redovno iznose kukuruz i animalni otpad, i to ne samo za medvede već i za ostale divlje životinje. Volonteri i članovi udruženja “Jadovnik” održavaju tri aktivna hranilišta na planini, čime značajno doprinose očuvanju stabilne populacije medveda u ovom delu Srbije, poručuje Joksimović.
.jpg&w=256&q=75)
.jpg&w=256&q=75)
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
3 fotografija
