Ивањица – Снајке Албанке задњих година доселиле су се у бројна српска села. Почетне предрасуде ове жене су разбиле и то захваљујући својој вредности и пожртвованости. Ретко који муж пожалио се на своју изабраницу која је стигла из далека, а многи кажу да је преданост породици и супружнику оно што оне носе из куће.
Иако се њихов долазак најчешће везује за удаљена, рурална подручја, ивањички професор Милинко Богдановић потврђује да то није увек случај и да су невесте из Албаније добродошле и у градску средину.
“Сусрео сам се са табуима, везаним за ову тему. Међутим, неопходно је да човек сам преломи у својој глави и да схвати шта жели од живота. Ја сам више од свега желео да имам породицу и све приче и предрасуде сам оставио са стране”, прича Милинко за РИНУ.
Лепа Вјолца је у подголијску варошицу стигла из Скадра, а Милинко је будућу супругу прво видео само на слици.
“Ииако се радња дешава у 21. веку, прича ипак има све елементе традиције. Њене сестре овде живе већ десет година и знао сам да се ради о дивној породици. Договорили смо се и ја сам отишао у Скадар”, присећа се Милинко.
Након првог сусрета био је сигуран да је Вјолца жена са којом ће провести остатак живота.
“Све је судбина, мене је интуиција водила на тај пут и нисам погрешио”, каже Милинко.
Четири године након праве мрсне свадбе, Вјолца и Милинко добили су кћеркицу Ирену, мезимицу која је још више ојачала њихов брак. Ово двоје ведрих људи доказ су да љубав заиста потире све разлике и да је снове могуће остварити, а у њиховом случају то је била – породица.
РИНА
