Kamenje oštro kao nož, a iza svakog može se naći poskok: Ovo je jedna od najopasnijih planinarskih staza u Srbiji, hrabri Uroš osmelio se da je prepešači (FOTO)

Čačak – Planina Kablar nadaleko je poznata po svom veličanstvenom vidikovcu sa kog puca nestvarni pogled na meandre Zapadne Morave, ali na stenama ove planine smestila se i jedna od najopasnijih planinarskih staza u Srbiji. Mladi planinar, Uroš Kolaković (28) jedan je od onih koji se osmelio da pređe ovim preteškim putem na kom dominira oštro kamenje, stoga se i sama staza naziva – Noževi.

- Staza Noževi je nešto između planinarske staze i alpinističkog smera. Podseća na popularne ferrate, ali za razliku od ferrata gde je rizik sveden na minimum ovde nije tako. Noževi nisu obezbeđeni sajlom, niti postoji bilo kakav vid osiguranja. Stene su jako trošne, mora se voditi računa za šta se hvata i gde se gazi. Sama staza je idealno stanište najopasnije zmije u Srbiji, a to je poskok. Takođe je jako loše obeležena i može se desti da vrlo lako zalutate. Uz sve ove atribute možemo ovu stazu i samu ekspediciju na nju nazvati jednom od najtežih i najopasnijih u Srbiji, kaže za RINU Uroš.

Ukupna dužina staze je pet kilometara, uspon je 700 metara i to je sve u prvih kilometar i po, koliko se i prostiru Noževi. Potrebno vreme, ukoliko ste iskusan planinar kao Uroš, da pređete ovu stazu je oko pet sati, računajući pauze i fotkanje. Međutim, ono što morate znati jeste da staza nikako nije za početnike.

- Početnici nikako ne bi trebalo da se upuštaju u ovako nešto i da rizikuju svoj život. Postoji bezbroj prelepih staza u Srbiji pored kojih ćete zavoleti planinarenje, a sve ostalo dolazi vremenom, dodaje mladi planinar koji trenutno živi i radi u Kragujevcu.

Superlutalica od malih nogu - Uroš obožava planinarenje

Uroš od malena voli planinarenje i prirodu i to je danas njegov način i stil života. Veliki je broj planinskih vrhova koje je do sad osvojio. Njegove omiljene i rute za koje kaže da su među najlepšim su Stara planina (Babin zub-Midžor), Rtanj (Severna strana), Stolovi (Tepek-Kamarište), Suva planina (Donji Dušnik-Trem), Beljanica (Vodopad Lisine-Beljanica).

- Ne bih mogao tačno da kažem koliko dugo se bavim planinarenjem, jer od malena se stvorila strast za avanturama i prirodom. Želeo sam oduvek da živim u knjigama Džek Londona, kao i u filmu “Into the wild” čiji alterego i koristim, a to je Superlutalica, kaže on.

Uroš takođe ističe da ukoliko ste početnik, nema razloga za strah. Za planinarenje su vam potrebni samo dobra volja i zaista minimalna ulaganja. Početnici treba da znaju da im za početak nije potrebno ništa osim dobre volje i para planinarskih cipela. Sve ostalo dolazi vremenom, kao i iskustvo.

- Nije potrebno potrošiti veliki novac i kupovati bespotrebnu opremu. Pre svega morate videti da li vam planinarenje odgovara ili ne. Birajte za početak lakše staze na kojima ćete se zaljubiti u planinarenje. Napunite auto sa društvom, napravite sendviče, ponesite vodu i neko voće, kao i presvlake, krenite u vašu prvu avanturu. Opasnosti postoje naravno, ali uz dobru pripremu i oprez one se svode na minimum, kaže iskusni planinar.

Planinarenje sjajan način da upoznate nove ljude

Preporučuje da oni koji su zainteresovani za planinarenje da istraže koja planinarska društva postoje kod njih u gradu. Sva planinarska društva imaju godišnji raspored akcija i samim tim možete unapred planirati svoju avanturu.

- Odlična je ideja i učlaniti se u planinarska društva, jer se tu nalaze jako srdačni i prijatni ljudi sličnih interesovanja. Pored njih će vam planinarenje biti uživanje, rado će sa vama podeliti hranu i piće, kao i dobre savete. U planinarskim klubovima se rađaju velika prijateljstva kao i ljubavi. Takođe je jako pristupačna godišnja članarina sa lekarskim pregledom to bude oko 3000din. Cena akcija sve zavisi od lokacije, ali po Srbiji to bude oko 2000-3000din, kaže Uroš.

Srbija ima veliki potencijal, ali je potrebno još ulaganja

Njegova preporuka stranim turistima je definitivno planina Tara, kao i sama trka na planini Tari, a to je Tara ultra trail od neverovatnih 63km. Kako kaže, Tara se mora doživeti, to se ne može opisati. Ipak, Srbija ima velike potencijale ali su u razvoj same infrastrukure neophodna veća ulaganja.

- Srbija teško da u ovom trenutku može da se takmiči sa nekim zemljama gde je infrastruktura podređena planinskim vrhovima. Pre svega mislim na put, sređene planinarske domove, kampove, uređene staze do najsitnijih detalja. Takođe, nemamo mnogo planina preko 2000m. Međutim naša zemlja obiluje gustim livadama, pašnjacima, šumama, rekama, potocima, jezerima, retkim reljefnim fenomenima kao što su ugašeni vulkani. Sve to je izuzetna prednost, za koju se iskreno nadam da ćemo uspeti da sačuvamo. Takođe smo odlični domaćini sa jako dobrom trpezom i gostoprimstvom koje je poznato već svuda u svetu. U poslednjih par godina bazirali smo se dosta i na planinske sportove, od kojih bih izdvojio planinsko i trail trčanje, kao i ocr trke. Takav vid aktivnosti privlači veliki broj turista u Srbiju, poručuje ovaj hrabri avanturista.