Kašika masti, prašak za pecivo i da se što duže mesi testo: Borisava iz Čačka otkriva glavnu razliku između proje i hleba - nekada sirotinsjka hrana a danas delikates (FOTO)

Čačak – Nekada hrana za sirotinju, srpska proja danas je pravi delikates koji se prepoznaje širom sveta. Veliki slavu dobila je kada ju je eminentni svetski časopis uvrstio na listu 50 najboljih hlebova na svetu. Svaka domaćica ima svoj recept za koji tvrdi da je najbolji, ali osim nekih modernih dodataka, proja je oduvek bila ista u svakoj kući. Na pitanje šta je ključna razlika između hleba i proje, odgovaraju da se to jasno zna.

- Ključna razlika je što se u proju dodaje kašika masti, prašak za pecivo, topla voda, i što duže mesiti testo. Neko stavlja čvarke, neko sir, kajmak može i bez, kako ko voli, kaže za RINU domaćiCA Borisava Lukić.

Ipak, put do one prave starinske proje od  počinje u vodenici potočari, gde se kukuruzno zrno melje na kamenu uz zvuk čeketala i žubor vode.

- Kada imate domaći kukuruz osmak, koji je samleven ovde na ovom kamenu, prosto ne postoji proizvod u ovom domenu koji je bolji od njega. Mi u vodenici meljemo samo kukuruz, i naša brašna su bez glutena. Takvi hlebovi su najzdraviji i danas se puno traže, izjavila je vodeničarka Tijana Marić, jedna od retkih koja stari zanat čuva od zaborava.

Etnolozi naglašavaju da veličina proje leži upravo u njenoj jednostavnosti — bila je pogodna i za polje, i za rat, i za trpezu, kada ničeg drugog nije bilo. A to je bilo često.

- U prošlosti je pšenično brašno predstavljalo luksuz, pa je proja bila neizostavna namirnica na svim trpezama u srpskoj kulturi zbog jednostavne pripreme i lako dostupnih sastojaka potrebnih za njeno pravljenje. Nekada se nosila u njivu, a danas, isto kao i čvarci, postala je gospodska hrana, kazala je etnološkinja Jelena Milićević.

Jedno je ipak sigurno - bilo sa čvarcima, sirom ili kao klot proja, ona je bila glavni saveznik našeg naroda u svim nedaćama i do dana današnjeg nas nije izdala.