Kažu da ih bocka i kupuju stvari u buticima a ne znaju da je vuna najzdravija: Baka Draga decenijama igle ne ispušta iz ruku, ona je jedna od retkih preostalih pletilja po kojima je Zlatibor nadaleko čuven (FOTO)

Čajetina – U eri industrijske proizvodnje i u doba kad su mašine zamenile vešte ruke vrednih pletilja, spretne planinike koje još uvek čuvaju heklanje od zaborava prava su retkost. Ipak, na obroncima Zlatbora još uvek ih ima. Ne odustaju od ovog starog zanata iako on više nema slavu kakvu je imao nekad i kad su čuveni džemperi iz Sirogojna obilazili svet.

U ranijem periodu ovakvkih džepera nisi mogao da ispleteš kolika je potražnja bila. Dolazili su prekupci širom zemlje i kupovali svaki ispleten džemper u selu, sada toga na žalost više nema. Mi žene koje smo preostale da znamo da pletemo, sada to radimo za Sirogojno kompaniju i po narudžbini ali sve je toga manje. Do sada si mogao prodati sve, od čarapa bilo šta od vune išlo je kao alva. Danas je sve manje vune u upotrebi, a to je velika greška, kaže za RINU pletilja Draga Nerić iz Sirogojna.

Već 40 godina Draga vešto barata iglama i koncima, zanat je naučila od svoje majke i bake. To je bila tradicija koja se po ženskoj liniji prenosila sa koleno na koleno. Danas je sve manje mladih žena koje žele tim da se bave.

- Bez vunenih čarapa, papuča, prsluka to se nije iz kuće izlazilo niti se mogao zamisliti dan ako nisi nešto od vune ogrnuo na ledja, ali bile su i zime drugačije. Danas i da hoćes ovo znanje nemaš kome da preneseš, kod mene u kući ni ćerku ni snaju to ne zanima, čak neće da nose ono i što ja ispletem. Jednostavno smatraju da su stvari u buticima bolje, vuna ih bocka i kako god da ispleteš njima ne prija, dodaje Draga.

Sa Dragom se slaže i njena koleginica Milijana Matović, čiji pletački staž traje neverovatnih 55 godina. Još dok je bila devojčica to je naučila i od toga ne odustaje.

- Nekada se znalo, žena je morala da zna sve da hekla i tka ako je mislila da se uda. Morala je da spremi ćilime, sardžade, slamnjače i sve to ona mora da izhekla, pa da se uda, pritom to mora da bude što bi mi rekle pod konac. Sada nije takvo vreme. U mojoj kući još uvekstoje ćilimi i sardžade što sam tkala na tavanu, niko to sada ko uzima, nit gleda, a ja sam znala da izgubim i po celu zimu heklajući jedan ćilim, iskrena je Milijana.

Masovno pletenje dzempera u Sirogojnu počelo je šezdesetih godina prošlog veka, kad su radovi zlatiborskih žena bili prezentovani na izložbi u Beogradu. Njihov trud nije ostao neprimećen, pa se krenulo u veću proizvodnju. Žene američkih i ruskih predsednika, kraljica Elizabeta, Jovanka Broz.. sve ove svetske dame nisu odolele lepoti i toploti rukom rađenih dzempera iz Sirogojna. Upravo ovaj tradicionalni odevni komad proslavio je planinu Zlatibor širom planete.