Kilometar udaljeno od Priboja, a pripada BiH: Neverovatne priče iz pograničnog sela Mokronizi - Nikolu pogodio zalutali metak ali baš zbog geografskog položaja niko nije odgovoran (FOTO)(VIDEO)

Priboj / Rudo - Da je jedan trenutak dovoljan da se život promeni iz korena, na svojoj koži osetio je Nikola Perišić iz pograničnog  sela Mokronozi kod Priboja. Njega je dok je sa porodicom i komšijama radio u dvorištu pogodio zalutali metak nakon čega je ostao paralizovan. Prema izjavama svedoka tog marta 2022. godine je u Priboju održano nekoliko veselja, ali počinilac nije identifikovan.

Iako je metak iz Nikoline kičme odstranjen operacijom koja je izvršena na klinici u Švajcarskoj, Nikola ni danas ne može da hoda niti da obavlja svakodnevne životne aktivnosti. Povređenom Nikoli Perišiću je potrebna novčana pomoć radi obezbeđivanja redovne i obavezne rehabilitacije, pregleda, medikamenata, a sa ciljem da ponovo stane na svoje noge.

- Pre dve godine, 26. marta, otac i ja sa komšijama smo kopali kanal za vodu. Seli smo malo da odmorimo i ja sam se odmakao od stola i seo na panj. U jednom momentu sucne mi je zasmetalo i ja sam ustao da odem do hlada, kako sam ustao metak me je pogodio u vrat i ja sam pao. Kolima hitne pomoći sam odvezen u Priboj pa za Užice gde su mi rekli da imam strani projektil u ledjima, i da imam metak. Ja sam se šokirao. Onda su me prebacili za Beograd. Nadao sam se operaciji, međutim nisu mi je radili  jer su se plašili infekcije. Tamo sam proveo dve nedelje”, rekao je Nikola za RINU.

U svemu ovome Nikola nije sam iza njega su otac i majka i dva rođena brata blizanca. Nikoli najviše prijaju banje, i posle njih vidi najveći napredak.

„Bitne su mu rehabilitacije i banje za budući njegov oporavak. Samo vežbe mu mogu pomoći”, kaže majka Ljiljana.

Pogranično područje zadalo muke u sudskom postupku – slučaj ide pred Evropski sud za ljudska prava

Inače, Nikolin slučaj jedinstven je pravni slučaj koji svoj epilog još uvek nije dobio na sudu. Krivična prijava zbog učinjenih krivičnih dela, podneta od strane Nikolinog advokata Snežane Selaković iz Beograda, je odbačena sa obrazloženjem da se posledica odnosno povreda desila na teritoriji Republike Srpske, zbog čega se tužilaštvo u Priboju oglasilo stvarno i mesno nenadležnim za sprovođenje istrage, iako je metak ispaljen na teritoriji ove opštine.

Rešavajući po prigovoru na odbačenu krivičnu prijavu, Više javno tužilaštvo u Užicu je bilo stava da je Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju, odeljenje u Priboju, ispravno i zakonito postupilo kada je donelo odluku da ne vodi istragu.

Usledila je žalba Ustavnom sudu Republike Srbije i odlukom Ustavnog suda je poništeno rešenje Višeg javnog tužilaštva u Užicu i određeno je da to tužilaštvo ponovo odluči o prigovoru punomoćnika Nikole Perišića podnetog protiv obaveštenja Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju, odeljenje u Priboju, kojim je odbačena podneta krivična prijava. Ustavni sud je u svojoj odluci izneo mišljenje da svakako postoji obaveza nadležnih organa da u slučaju postojanja jasnih indicija da je jedno lice oštećeno krivičnim delo, sprovede delotvornu istragu podobnu da dovede do otkrivanja i kažnjavanja učinilaca.

Takođe, Ustavni sud je u svojoj odluci ukazao da je pozitivna obaveza države da sprovede istragu, obaveza sredstva, a ne obaveza cilja, te da su nadležni državni organi bili obavezni da preduzmu sve razumne korake koje su imali na raspolaganju da obezbede dokaze u vezi sa kritičnim događajem.

Punomoćnik Nikole Perišića, advokat Snežana Selaković, sprema predstavku Evropskom sudu za ljudska prava kojom će tražiti zadovoljenje pravde i naknadu štete zbog zalutalog metka koji je promenio Nikolin život.

Mokronzi – čardak ni na nebu ni zemlji

Selo Mokronozi u kom živi i povređeni Nikola iako pripada opštini Rudo u BiH, mnogo je bliže Priboju i zato većina meštana ima srpsko državaljanstvo, a samim tim i njihovi zdravstveni kartoni otvoreni su  u pribojskom Domu zdravlja. Brojni su problemi sa kojima se suočavaju ovi meštani zbog ove neprirodno iscrtane granice, a oni su bili naročito izraženi i kritični pre par godina dok je trajala pandemija korona virusa.

- Mi smo naše živote vezali za Srbiju, tamo zarađujemo koru hleba i lečimo se. To doba pandemije bilo ne ponovilo se. Mi u Priboju primamo penziju, imamo pravo na lečenje, kupujemo hranu i za nas i za stoku. Mlađi ljudi rade takođe u Priboju, tamo zarađuju plate, iako pripadamo zvanično Rudom u BiH retko ko je vezan za tu opštinu, svi smo vezani za Priboj. Ovaj pogranični pojas i činjenica da ne pripadamo Srbiji iako smo joj najbliži, već susednoj BiH u dosta stvari otežava nam normalno funkcionisanje, rekao je meštanin Radoje Bogdanović.  

Selo Mokronozi iako administrativno  pripada BiH, praktično je  prigradsko naselja Priboja od kog je udaljeno samo kilometar.

Tekst je nastao u okviru projekta *Ni na nebu ni na zemlji: Zaboravljeni žitelji pograničnih sela na zapadu i jugozapadu Srbije" koji realizuje Regionalna informativna novinska agencija (RINA). Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija na konkursu za štampane medije i servise novinskih agencija.