BEOGRAD – Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević izjavila je danas da integracija osoba kojima je odobren azil ostaje jedan od ključnih izazova savremenih sistema zaštite, ističući da je Srbija u toj oblasti u prethodnim godinama značajno unapredila pristup, saopštio je Komesarijat za izbeglice i migracije.
Ona je, zajedno sa direktorom Kancelarije za saradnju Ambasade Švajcarske Konfederacije Ričardom Kolijem, otvorila međunarodnu konferenciju „Od prijema do integracije: jačanje sistema podrške i razmena iskustava“.
Stanisavljević je navela da je u Srbiji od 2008. godine azil odobren za 261 lice, dok godišnje između 300 i 400 osoba podnese zahtev, a odobri se između osam i deset, imajući u vidu da značajan broj podnosilaca ne ostaje u zemlji do okončanja postupka.
Kako je istakla, integracija podrazumeva podršku u pristupu obrazovanju, tržištu rada i socijalnim uslugama, sa ciljem da korisnici međunarodne zaštite postanu aktivni i ravnopravni članovi društva.
Direktor Kancelarije za saradnju Ambasade Švajcarske Ričard Koli ukazao je da svaka četvrta osoba u Švajcarskoj ima strani pasoš, što čini oko 2,5 miliona ljudi, dodajući da je zapošljavanje glavni razlog dolaska u tu zemlju.
On je naveo i da je u periodu od 2023. do 2025. godine zabeležen pad broja zahteva za azil, sa 30.000 na 26.000.
Na konferenciji je ocenjeno da je integracija dugoročan i složen proces koji prevazilazi samo priznanje međunarodne zaštite i podrazumeva sveobuhvatnu podršku u ključnim oblastima života.
Skup je deo projekta „Sigurne procedure. Prava za sve. Jačanje upravljanja migracijama i sistema azila u Srbiji“, koji se realizuje uz podršku Vlade Švajcarske Konfederacije, u saradnji sa UNHCR-om, IOM-om i Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije.
Konferenciji su prisustvovali i predstavnici međunarodnih organizacija i institucija iz Srbije, Švajcarske, Austrije, Slovenije i Bosne i Hercegovine.
