Косачи тврде: Кошење на Рајцу боље од сваке теретане – срце пумпа, а мишићи раде (ФОТО) (ВИДЕО)

Чачак – Да бисте покосили једну ливаду данас вам је потребно само да кроз траву прошетате косилицу, међутим пре педесет година све је изгледало много другачије – мушкарци су по највећој жеги косили искључиво ручно, користећи своју снагу и вештину.

 

Веран овој традицији чак и данас остао је Вук Вучковић из Прељине код Чачка, који иако има само двадесет једну годину не пропушта ниједну Косидбу на Рајцу. Уз оца и стрица косу је први пут у руке узео са непуних седам година и заљубио се у ову стару вештину.

 

“Знам да моји вршњаци можда имају неке модерније и екцентричније хобије, али за мене је ручно кошење број један. Ту вам раде сви мишићи, боље је од сваке теретане. Кад сам био мали рекли су ми да имам урођен таленат и зато нисам одустао. Отац ми је показао прве потезе, а онда сам искуство стицао кроз вежбање”, каже Вук.

 

Његов труд се исплатио јер је са 19 година постао најмлађи победник у историји Косидбе на Рајцу. Каже да је за златан откос најважнији добар алат, али и физичка спремност.

 

“Добра квалитетна коса је најбитнија, мора бити добро наоштрена. Први замах је кључан. Десном ногом идете напред, па мало замахујете из кука, мало из рамена. Највише треба да косите овим средишњим делом, а не врхом косе”, открива своју тајну овај млади косач.

 

Брус за појасом неизоставан је детаљ, а Вук каже да коса мора стално да се оштри, да би трава била добро покошена.

 

“То је природни камен који служи за оштрење, наслони се на косу и уско повлачи, али морате пазити да се не посечете. Трава на Рајцу је тврда и јака и ако се нисте добро наоштрили, нема победе”, рекао је Вук.

 

Сви у Прељини знају да овај младић одлично коси, па зато док вежба он покоси све ливаде у комшилику.

 

“Физичка кондиција је веома битна да бисте косили. Пред свако такмичење припремам се тако што косим оближње ливаде и кад брзо покосим један хектар траве, тад сам спреман за Рајац”, уз осмех прича Вук који је победио и ове године.

 

Свој таленат имао је од кога да наследи, отац Радослав каже да је ниједна ливада у сјеничким слеима одакле је родом, није остала непокошена његовом руком.

 

“У нашим сточарским крајевима косидба је била један од најважнијих послова. У стара времена скупљали смо се на мобама. Солидарисали смо се и помагали једни другима”, рекао је Радослав и додаје да су косидбе и данас прилика да се људи окупе, друже и присећају старих времена небитно да ли живе у селу или у граду.

 

“Сад је са нама на Рајцу био и докрор, кардиолог који је косио као прави сељак. Кад смо га питали како је, он каже – одлично, срце само пумпа”, нашалио се Радослав.

 

РИНА