Чајетина - Пре неколико месеци прича о младом Луки Црепуљаревићу са Златибора који се из модерног центра преселио на дедовину у село Семегњево обишла је Србију. Овај младић одушевио је многе управо због жеље да настави традицију и што се не либи тешког посла, стоке, штале и пољопривреде. Његов потенцијал препознали су и људи из локалне самоуправе, а Луку је посетио и директор Еко аграра Марко Марић предочивши му све могућности кад је у питању подстицајни пакет мера.
"Било је оних који ме не разумеју, али много више оних који подржавају моју одлуку да као млад човек останем на селу и наставим се бавити пољопривредом. Сада сам обогатио мој сточни фонд. Имам још више оваца, краву и теле а ускоро ћу почети производити домаћи сир и кајмак, јер све то знам да радим. Срећан сам човек јер радим оно што волим и живим у свом селу. Тај мир нико и ништа не може да надомести", рекао је Лука за РИНУ.
И уколико би вас пут навео на планинске пропланке у село Семегњево, у дворишту Црепуљаревића ништа не би указивало да ово домаћинство потпуно сам одржава један матурант са скоро свим петицама у дневнику. Лука има овце, јагњад, свиње, пластеник, воћњак и преко два хектара земље коју сам коси и припрема сено за стоку. Поред шупе наслагана стоје дрва која је сам обезбедио и исцепао. Најмлађи је становник у том делу села, преосталим мештанима помаже кад год је у прилици и тако им измами осмех на лице.
"Комшији сваког јутра музем краву јер он више није у могућности да обавља те сеоске послове због година, старијим бакама цепам дрва кад год треба, оне ми исплету џемпер јер не желим да им наплатим. Међутим, иако ми није нужда јер је од оца остала пензија, а од школе имам стипендију пошто сам одличан ђак, волим и да заврнем рукаве кад год је потребно и тако зарадим неки динар. Улажем у кућу на селу, променио сам врата, прозоре, мало проширио собу. Имам у плану да сазидам шталу. Желим да кад би моји покојни отац и бака могли да ме виде да буду поносни на мене", рекао је Лука.
Највећу подршку му пружају мајка и сестра, које се нису противиле његовој вољи да своје време и енергију уложи у рад на породичном имању. Првобитно му је мајка спремала храну да носи са собом, али и тада је Лука показао да све може сам.
"Волим да поједем, али волим и да спремим. Нисам хтео маму да оптерећујем да ми стално кува и спрема у торбе. Већ сам научио да кувам, домаћа пита са ручно суканим корама ми је специјалитет. Али, знам да направим и ракију, џем од наших домаћих шљив", прича кроз осмех.
Ипак, испред овог младића су поред рада и живота на селу и велики циљеви кад је образовање у питању. Матурант је и ове године уписује се на факултет, нада се да ће успети да усклади и све обавезе око предавања и испита са радом на селу, јер не дозвољава да се врата на кући у Семегњеву трајно закључају.
"Себе за десет година видим као младог човека који је завршио факултет, ожењеног и са децом. Нисам ја никакав вук самотњак овде на селу и желим здраву и срећну проодицу. Можемо да живимо и на Златибору, ако послови то буду од нас захтевали, али домаћинство у Семегњеву не сме да се угаси. Овде сам пренео и славу да славимо, нема веће милине око срца кад запалите славску свећу испод слика својих предака", поручио је млади Лука Црепуљаревић који је доказ да савремене технологије и "тик ток челендзи" понекад и губе битку пред традицијом и старим породичним вредностима.
РИНА