Чачак – Прошло је месец дана од смрти патријарха Иринеја, а туга у његовом родном селу Видова код Чачка и даље не јењава. Сестра Милијанка са сузама у очима не крије своју бол, јер патријарх јој је био и отац и брат.
„Туга је и даље превелика. Још увек сваки дан гледамо његове слике и молимо се за његову душу. Живот је био много лакши кад смо знали да је он уз нас и да нас чува. Такав човек се не рађа два пута. Ми смо рано остали сирочићи, без оца и само са мајком, а он је врло рано велики терет понео на својим леђима. Радио је све послове и нас усмеравао на прави пут“, каже за РИНУ Милијанка са сузама у очима.
Његов сестрић Слободан усресређен је на завршетак радова на цркви која се подиже патријарху у част управо у селу Видова. У плану је да у наредном периоду буде постављена санитарија, мермер и урађен иконостас.
„У конаку ћемо опремити спомен собу у којој ће се налазити његове личне ствари, фотографије из ране младости, његове књиге. Унутра ћемо ставити руком писану повељу која је требало да се чува до отварања цркве, али нажалост то није доживео. Сви радови на изградњи цркве теку по плану, али све је другачије кад њега нема, надамо се да нас ипак види са неког другог места“, рекао је Слободан.
Тестамент патријарха Иринеја, како каже Слободан, још увек није отворен.
РИНА
