Čačak - Koliko je bilo neophodno ograničiti trgovačke marže, najbolje pokazuje primer domaćeg krompira. Dok poljoprivrednici kilogram krompira proizvedu za 35 do 40 dinara, u marketima se on prodaje i do tri puta skuplje – za 100 do 110 dinara.
Čačak - Koliko je bilo neophodno ograničiti trgovačke marže, najbolje pokazuje primer domaćeg krompira. Dok poljoprivrednici kilogram krompira proizvedu za 35 do 40 dinara, u marketima se on prodaje i do tri puta skuplje – za 100 do 110 dinara.
Srbija poslednjih godina redovno uvozi više od 40.000 tona konzumnog i industrijskog krompira iz zemalja Zapadne Evrope. Iako su uslovi proizvodnje u inostranstvu znatno povoljniji i prinosi veći, domaći proizvođači upozoravaju da tržište postaje sve nepravednije.
Dejan Vučković iz čačanskog sela Zablaće obrađuje 15 hektara pod krompirom i, kako kaže, prinos i kvalitet su vrhunski, ali cena je daleko ispod očekivane.
- Svi smo se nadali bar 50 centi po kilogramu, a cena je svega 30. Mi ga proizvedemo za 35-40 dinara, a u marketima ga prodaju za 100-110. To je bezobrazluk. Objasnite mi ko je ovde lud. Mi ga prozvedemo semenke, a oni ga stave samo u gajbicu i kesu i zarade duplo više nego mi. Voleo bih samo neko to da mi objasni, gde je logika, koja je tu matematika, kaže za RINU Vučković.
On naglašava da bi država morala da uvede strožu kontrolu otkupljivača i trgovačkih lanaca, jer trenutna praksa uništava proizvođače.
Pored previsokih trgovačkih marži, problem je i konkurencija uvoznog krompira.
- Krompir u Srbiju stiže iz Francuske, Nemačke, Holandije, Poljske i Belorusije, gde se prinosi kreću i do 70 tona po hektaru, dok domaći retko prelaze 40 tona. Zbog toga je površina pod krompirom u Srbiji pala na svega 22.000 hektara, što je duplo manje nego pre deceniju, rekao je Drago Milošević profesor na Agronomskom fakultetu u Čačku.
Stručnjaci i proizvođači traže pomoć od države, pre svega u vidu uvođenje prelevmana – privremenih carina na uvozni krompir dok se domaći ne proda.
- Na taj način bi poljoprivrednici mogli da pokriju bar deo troškova i obezbede setvu za narednu godinu, a time se čuva i opstanak sela, ističe Milošević.
Za sada, međutim, dok je domaćima preskup, a proizvođačima previše jeftin, najviše će profitirati – trgovci.
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
3 fotografija
