Горњи Милановац – У селима општине Горњи Милановац живи чак преко две стотине неожењих момака, и то је највећа њихова и мука њихових мајки. Оженили би се , али како кажу, немају са ким, јер данашње девојке беже од села као ђаво од крста. Школе се тако празне, а огњишта гасе и чини се да нема помоћи.
„У овој години у нашем селу није било ниједно венчање, нити крштење. Свештеници обављају само парастосе, а ако се овако настави овде код нас више ни свештеник неће имати посла“, каже за РИНУ, Милан Томић из села Гојина Гора чији је оглас на фејсбуку у ком тражи своју сродну душу, пре неколико дана уздрмао Србију.
Овај домаћин одлучио се за такав потез, јер више нема писама и удварања, све се своди на лајкове и друштвене мреже, па је одлучио и он да покуша. За сада добио је велику подршку, али још увек се нија јавила ниједна потенцијална супруга.
„Неки мисле да сам ја ово ставио ради шале, али ја сам био озбиљан и заиста мислио сваку реч коју сам написао у огласу. Можда бих могао да издвојим три девојке које су заиста биле заинтерсоване. Искрено се надам да ће ова кућа ускоро имати младу домаћицу. Наше село није џунгла, близу су школа и аутобуска станица. Имамо два хектара земље, бавимо се сточарством и воћарством. Али данашње девојке су такве да би пре радиле за малу плату у граду, него се удале у село“, каже овај младожања.
Највећа његова жеља је да добије бар једно дете, да његова кућа оживи и слава настави да се слави. Миланови критерујуми нису високи, а она која се одлучи да дође на село и уда, имаће безграничну подршку, разумевање и љубав.
„Имао сам две озбиљне везе, које се нису славно завршиле јер ја нисам желео да одем са села. Али, ја сам овде рођен, одрастао, уложио сате и сате у обрађивање ове земље и не могу то да напустим. Тако да само она која жели заиста да живи на селу, да заједно радимо, кућимо се и ставрамо топли дом овде су јој врата широм отворена“, рекао је Милан.
Будућу снајку и свкерва Зорка, прихватиће раширених руку, јер је дошло време да неко замени стару мајку и уместо ње на шпорет пристави воду за кафу и дочека госте.
„То је моја највећа жеља, да се мој Милан ожени. Свакој мајци њено дете је најбоље, али он је заиста велики човек и не би се та жена која би дошла овде ниакд покајала. Сви мисле да се у селу претешко ради, али није то много теже од стајања за касом у продавници осам сати дневно, или радити у некој фабрици, овде ће бар бити свој на своме“, каже Миланова мајка.
И док се са телефона чују обавештења и нове нотификације, Милан се потајно нада да се овај пут јавила нека озбиљна девојка, која је спремна са њим да створи породицу.
РИНА
