Milka, Rogica, Maja - svakoj kozi dala ime a jariće nuna pred spavanje: Lepa Jovana je ponos Dubrave, nakon Gimnazije ostala na selu i vredno radi od jutra do mraka (FOTO)

Ivanjica - Dok mladi uglavnom odlaze u velike gradove, dvadesetogodišnja Jovana Rajković iz ivanjičkog sela Dubrava, odlučila je da učini suprotno, vratila se rodnom ognjištu i posvetila kozarstvu. Ova vredna i hrabra devojka odlučila je da svoju budućnost gradi tamo gde su joj koreni.

- Završila sam gimnaziju i odlučila da ostanem u svom rodnom mestu uz kozarstvo, jer je ta ljubav oduvek bila tu. Shvatila sam da nema potrebe da odlazim kada mogu da stvorim lep život ovde i potrudim se da selo opstane. Ljudi su u početku čudno reagovali, bilo im je neobično što mlada devojka želi da ostane na selu, jer misle da je ovde život težak. Ali ja znam da nije tako, meni je ovde lepo“, rekla je za RINU Jovana kroz osmeh.

Njen radni dan počinje sa prvim svitanjem. Uz ponija Mlađa, vernog psa i stado koza koje zahteva svakodnevnu brigu, Jovana već u ranim jutarnjim satima započinje obaveze.

- Moj radni dan počinje rano. Prvo pustim koke i nahranim Mlađa, zatim kozice, a male jariće pustim da skakuću po dvorištu. Nedavno sam kupila i rasu koza alpinka. One su mlade i tek sledeće godine će se ojariti. Umatičene su i poznate po kvalitetu i količini mleka, objašnjava ova vredna mlada devojka.

Svakoj kozi i jaretu posvećuje posebnu pažnju. Hrani ih travom sa pašnjaka i doziva po imenu, pokazujući koliko joj znači svaki član stada.

- U sezoni muže jedu žito,  mešam kukuruz, ječam i ovas, a svaka koza može da pojede oko kilogram i po. Zimi, kada nema snega, idu na celodnevnu ispašu, a kada su u štali dajem im seno sa naših livada, puno lekovitog bilja. Tako unose iste vitamine kao i tokom letnje paše. Svaku od njih sam odgajila od malih jarića, ljuljala sam ih u rukama i hranila. Zato su one deo moje porodice. Svaka ima ime: Milka, Zlatana, Branka, Rogica, Maja i svaka ima svoj karakter, ponosno priča Jovana.

Kako kaže, briga o stadu ne prestaje ni kada se dan završi. U svemu joj pomaže mlađa sestra Aleksandra, koja uči za veterinara.

- Uveče, kada ih nahranim i dam jarićima flašicu mleka, obavezno ih uspavljujem i nunam. Tada zaboravim na vreme i sve ostalo, pa tek kasnije shvatim da je vreme i ja da idem na spavanje, dodaje kroz osmeh.

Jovana Rajković danas je primer kako se uz ljubav prema životinjama, rad i upornost može sačuvati ognjište i život na selu.

U Dubravi kod Ivanjice ona pokazuje da se i uz koze i jariće može graditi budućnost.