Paljenje strnjike, smeća i biljnih ostataka na otvorenom je ne samo opasna i pogrešna praksa već ostavlja nesagledive posledice po zemljište, imovinu, životnu sredinu i zdravlje ljudi, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede i apelovalo na poljoprivrednike da ne pale strnjiku i ne uništavaju svoje zemljište.
Jedan plamen dovoljan je da uništi sve ono što se godinama u zemljištu gradilo, plodno tlo, humus, korisne mikroorganizme i život u njemu, navodi se u saopštenju i dodaje da ono što se na prvi pogled čini kao brz način čišćenja njive, u stvarnosti je dugoročna šteta koja utiče na pad prinosa, eroziju i gubitak vrednosti obradive površine.
Iz ministarstva ističu da je paljenje žetvenih ostataka na otvorenom posebno neprihvatljivo u ovom trenutku, imajući u vidu katastrofalne posledice velikih požara koji su u prethodnom periodu zahvatili različite krajeve Srbije.
Povodom upozorenja koje je izdao Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije o novom dugotrajnom i jakom toplotnom talasu i visokim temperaturama, Ministarstvo poljoprivrede naglašava da se rizik od izbijanja i širenja požara značajno povećava, zbog čega apeluje na sve poljoprivredne proizvođače da se uzdrže od paljenja strnjike.
Iz ministarstva podsećaju i da Zakon o zaštiti od požara i Zakon o poljoprivrednom zemljištu izričito zabranjuju ovakvo ponašanje i navode da Zakon o zaštiti od požara predviđa novčane kazne od 300.000 dinara do milion dinara za pravna lica, odnosno od 10.000 dinara za fizička lica ako spaljuje ostatke strnih useva, biljnih ostataka i smeća na otvorenom prostoru.
Zakon o poljoprivrednom zemljištu takođe predviđa novčane kazne, i to od 100.000 do milion dinara za privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice, odnosno od 5.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u privrednom društvu, preduzeću ili drugom pravnom licu, odnosno za fizičko lice ukoliko spaljuje organske ostatke posle žetve ili pričini poljsku štetu.
Poljoprivrednike upozoravaju i na činjenicu da zbog spaljivanja organskih ostataka posle žetve useva, poljoprivredno gazdinstvo može biti kažnjeno ne samo novčano, već i gubitkom aktivnog statusa, i to u trajanju od tri godine, čime se gubi i pravo na subvencije.
Uništavanjem strnjike vatrom uništava se i sopstvena ekonomska budućnost, navode iz ministarstva i dodaju da umesto vatre, postoje pametna rešenja a to su zaoravanje i kompostiranje.
"To su metode koje vraćaju život zemljištu, unapređuju proizvodnju i ne ugrožavaju nikoga. Vreme je da prekinemo sa štetnom praksom, od koje pritom nema nikakve koristi. Vreme je za odgovornost, znanje i poštovanje prirode. Ne pali strnjiku. Ne zbog kazne, već zbog svog zemljišta, svoje dece i svog života", navodi se u saopštenju.
