Mogu da traže dodatak na platu ali i da odbiju radni zadatak ako im je bezbednost ugrožena: Ovo su najrizičnije profesije u Srbiji - rad po vrućinama nije isti kao što je to bio pre 20 godina (FOTO)(VIDEO)

Čačak – Svako leto čini se da je toplije od prethodnog, a uzrok tome su sve osetnije i vidljivije klimastke promene koje utiču na sve segmente u društvu. U posebnom riziku su fizički radnici koji obavljaju svoje poslovne zadatke, kako vreme prolazi u sve ekstremnijim uslovima. Milan Savić je zidar iz Čačka koji se decenijama bavi tim zanatom i ističe da je velika razlika raditi nekad i sad na otvorenom.

- Tokom ranijih godina mogli smo tokom letnjih meseci da zidamo i radimo skoro po ceo dan, bilo je vruće ali čovek je mogao da izdrži. Sada već oko 10 ujutru tokom jula i avgusta, ne može da se diše. Vazduh je drugačiji, vrućina je drugačija. Ovo što pričam mogu da razumeju samo starije zanatlije koje su davno počele da rade, ove mlađe generacije ne mogu da znaju razliku, kaže za RINU ovaj zidar.

Dok je u usled klimatskih promena temperaturni rolerkoster sve osetniji, radnici koji svakodnevno obavljaju terenske poslove izloženi su ekstremnim vremenskim uslovima i ozbiljnim zdravstvenim rizicima. Ipak, kako kažu u firmama koje se bave radovima na otvorenom, bezbednost zaposlenih mora biti na prvom mestu.

Imajući u vidu da se bavimo energetikom i da je udarna sezona tokom leta, posebnu pažnju posvećujemo vremenskim uslovima i radu naših zaposlenih pre svega na ekstremno visokim temperaturama. Monterima je tokom letnjih meseci baš usled vrućina, rad jako otežan. Mi zbog naših radnika se trudimo da uvedemo pauze kada je najtoplije. Uglavnom pravimo prekid od 12 do 15 časova, dok se vremenski uslovi ne poprave. Naši radnici rade na terenu, pod naponom, i u letnjim mesecima je to izuzetno zahtevno. Bezbednost i zaštita na radu su nam jako važni, kaže Danilo Paunović, predstavnik firme koja se bavi energetikom i održavanjem dalekovoda.

Prema njegovim rečima, svi zaposleni imaju obaveznu zaštitnu opremu, a kontrola je stroga.

– Mi vodimo računa da svi naši zaposleni imaju zaštitnu i svu zakonom propisanu opremu. Nadležne službe odlično rade svoj posao i sve vreme kontrolišu stepen zaštite i da li je na terenu sve u redu kad  su u pitanju bezbednost i zaštita radnika. Svako ko ne koristi HTZ opremu biva sankcionisan, jer bezbednost i zdravlje na radu ne smeju biti ugroženi. Ljudi su najvažniji deo našeg poslovanja i trudimo se da im olakšamo rad koliko god je to moguće – dodaje Paunović.

Prava radnika pod ekstremnim uslovima

Advokat Dragoljub Jakovljević objašnjava da su prava zaposlenih koji rade u teškim uslovima jasno definisana Zakonom o radu i Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.

– Teški uslovi podrazumevaju obavljanje fizički zahtevnih poslova na visokim temperaturama preko 36 stepeni, kao i na jako niskim zimskim temperaturama. Tu spadaju i poslovi u buci, prašini, pod uticajem hemikalija, kao i oni sa visokim stepenom psihološkog stresa – kaže Jakovljević.

On ističe da radnici imaju pravo na preraspodelu radnog vremena, dodatak na platu i, što je najvažnije, pravo da odbiju rad ako procene da je njihova bezbednost ugrožena.

– Zakon predviđa jasne mehanizme zaštite, ali u praksi sve zavisi od poslodavca. U većini ozbiljnih firmi propisi se poštuju, ali ima i primera gde se na bezbednost gleda površno, što može imati ozbiljne posledice – upozorava Jakovljević.

Posebno su ugroženi radnici u građevini, rudnicima, kao i oni koji rade u hemijskoj i namenskoj industriji, gde su uslovi rada ekstremno zahtevni.

Najugroženije su profesije radnika na poslovima gradjevinarstva, rudnika i poslovi u fabrikama namenske proizvodnje, jer smo do sada u bezbroj primera videli teške nesreće u ovim oblastima, uz nikakvu odgovornost nadležnih, kaže advokat Jakovljević.

Poručuje da zakoni i propisi dobro regulišu ove oblasti ali je implementacija zakonskih rešenja veoma slaba, jer odgovorni izbegavaju odgovornost.

- Tako propisane kazne gube značaj, jer je kaznena politika na niskom stepenu u odnosu na posledice. Kazne su različite, propisane su za pravna lica, i odgovornim licima, i preduzetnike, a visina kazni zavisi od težine propusta koji su učinjeni, bitno je da svaka kazna ima vaspitnu i preventivu ulogu i pozitivno deluje na pocinioca, zaključuje Jakovljević.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta „Banane u Šumadiji, kivi na Tari: Kako klimatske promene utiču na život ljudi?“ koji realizuje Regionalna informativna agencija RINA.