SVET - Cena nafte Brent premašila je 93 dolara po barelu, dok su evropski berzanski indeksi uglavnom zabeležili pad, a investitori prate geopolitičke tenzije na Bliskom istoku i očekuju nove podatke iz evrozone, prenosi Bizportal.
Brent je poskupeo 1,52 odsto, na 93,015 dolara po barelu, dok je cena američke nafte WTI porasla 1,35 odsto, na 85,638 dolara.
Na kretanje cena energenata i dalje utiču geopolitičke tenzije na Bliskom istoku, koje predstavljaju jedan od važnijih faktora rizika za svetska tržišta.
Na evropskim berzama zabeležena su neujednačena kretanja. Nemački indeks DAX pao je 0,51 odsto, francuski CAC 40 za 0,06 odsto, a britanski FTSE 100 za 0,26 odsto.
Moskovski MOEX porastao je 0,36 odsto, dok je milanski FTSE MIB ojačao 0,35 odsto.
Evropski fjučersi prirodnog gasa za septembar na amsterdamskoj berzi TTF trgovali su se po ceni od 63,720 evra po megavat-satu.
Na valutnom tržištu evro se trgovao po kursu od 1,16830 dolara.
Cena zlata pala je na 4.484,79 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica poskupela na 6,8106 dolara po bušelu.
Investitori očekuju i objavljivanje zapisa sa prethodne sednice Evropske centralne banke, kao i podatke o troškovima rada u evrozoni u drugom kvartalu 2026. godine, koji bi mogli da ukažu na dalji pravac monetarne politike i inflatorne pritiske.
Američke berze prethodnu trgovinsku sesiju završile su u blagom plusu. Dow Jones porastao je 0,22 odsto, S&P 500 za 0,21 odsto, dok je Nasdaq ojačao 0,16 odsto.
Kretanje cena nafte i drugih energenata, uz geopolitičke rizike i očekivane ekonomske podatke, ostaje u fokusu investitora na svetskim tržištima.
