Након 35 година, Парни Ваљак вечерас у Чачку (ФОТО)

Чачак - Фестива ПриЧа вечерас претвара град на Морави у престоницу рокенрола. Легендарни рок састав Парни ваљак наступа на Рементовом игралишту од 22:00. После 35 година овај бенд коначно долази да приреди спектакл који Чачани са нестрпљењем чекају. Хусејин Хасанефендић Хус, популарни Хусо осврнуо се на 35. годишњу дугу каријеру и сарадњу са дискографским кућама.„Са Сузијем је било одлично јер смо излазили на етикети Си би еса, са којима смо потписали уговор, ПГП је у то време имао више слуха за бендове, па је доста загребачких извођача са њима сарађивало. Жанровски смо се мењали, током свих ових година. Kада си клинац, наравно да више тога упијаш, тражиш себе и експериментиш и онда у неком тренутку престанеш да слушаш остале и радиш оно што се теби свиђа. Тако би и описао наш развој, промене су биле и у поставки бенда, публика се фурала на тај тип глазбе, а оно што се данас чује, није само моја свирка и Акијево певање, него је то неки заједнички процес до крајњег момента када она оде у етар и заживи”, каже Хусо нагласивши да и они који нису део бенда су остали њихови пријатељи. „Сви људи који су били у бенду, на жалост тројица имају свој бенд сада на небу, смо у добрим односима, а чињеница је да је прошло доста глазбеника кроз бенд, битно је да растанци нису били негативни и да није било свађа. Јура је отишао да ради на аеродром, врло легитимно, човек је имао неку своју причу, дан данас пијемо кафу заједно, Рас је такође гитариста који је оставио траг у бенду, он је кренуо у неке соло воде, направио свој бенд и желео ауторски да се докаже. Разлози за разилажење су добри, није било никада зле крви и велика је срећа да људи који су долазили у бенд су били добри људи. Увек нам је било најважније какав је ко човек јер ми смо ти који проводимо највише времена заједно, више него што се проводи у породици. Једноставно, та компатибилност је врло битна. Прво какав је човек, па тек онда какав је музичар”, рекао је Хусо. Парни Ваљак важи за групу која боље звучи уживо него на снимцима, а зашто је то тако Хусо има своје објашњење. „Ми смо имали озбиљан проблем уловити енергију и звук који смо производили уживо, нисмо имали појма о процесу снимања, наш први албум је потписао Ведран Божић као продуцент, а никада ми њега у студију видели нисмо. Владимир Михаљак, тадашњи менаџер и особа `А` у овом послу, он нам је омогућио заправо каријеру, њему се чинило да неко званично и звучно име носи тежину па је потписан, а заправо смо радили сами, а појма нисмо имали и уживо смо звучали битно боље него на снимцима и ту креће та фама. Већ када смо отишли у Милано, то је озбиљан студио, ту је Аки звучао онако како смо га ми и чули, а на снимцима то нисмо могли добити, и онда мало по мало звук на плочама постаје бољи, мислим да је задњи албум сигурно продукцијски добар, међутим мислим да је битно узбуђење и доживљај бенда уживо много већи него на снимцима. Kада снимате, више размишљате, а када се свира уживо, то је прави осећај”, каже Хусо. Према његовим речима нема лоше публике, има само лоших извођача, и публика која боље разуме одређену глазбу и ритуал концерта.„Нама се дешавало да свирамо на концертима где публика није знала да може викати хоћемо још, хоћемо још, него су после били жалосни, а ми исто јер нас нису звали натраг, а они зашто је то кратко трајало, тако да очекујем да ће и вечерашња публика имати своје захтеве.” Иначе, рок фестивал ПриЧа проистекао је из дугогодишњег рада Рок клуба „Српски паб", који са својим креативним тимом организује више од 100 клупских свирки годишње још од 2007. године. Временом је све више младих бендова почело да се окупља и тражи простор где би могли да покажу своје таленте и добијали су подршку и простор за свирку. Иако млад, фестивал ПриЧа из године у годину доводи све познатије уметнике. РИНА