Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto), objavila je centralna banka, javlja Tanjug.rs.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto), objavila je centralna banka, javlja Tanjug.rs.
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje.
Ukupna međugodišnja inflacija u Srbiji je u septembru znatno usporila, na 2,9 odsto, a zatim u oktobru na 2,8 odsto, u velikoj meri kao rezultat delovanja Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe Vlade Srbije, kojom su, počev od septembra, u periodu od šest meseci ograničene trgovinske marže na prehrambene proizvode i pojedine proizvode kućne hemije na 20 odsto.
Izvršni odbor očekuje da će inflacija nastaviti da se kreće oko centralne vrednosti cilja tokom perioda važenja Uredbe, kao i da će i u srednjem roku ostati u granicama cilja 3 ± 1,5 odsto, saopštila je NBS.
Tome treba da doprinesu - najavljeno donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, zatim popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, efekti dosadašnjeg slabljenja dolara prema evru, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od ovogodišnje, dok će u suprotnom smeru delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju i niska baza iz septembra ove godine.
Izvršni odbor ističe da Narodna banka Srbije podršku privrednom rastu pruža održanom relativnom stabilnošću deviznog kursa i obezbeđenim povoljnijim uslovima kreditnog finansiranja, zahvaljujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike, izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, merama za povoljnije zaduživanje građana sa nižim primanjima, kao i mladih za kupovinu prve nepokretnosti.
Sve to je rezultiralo dvocifrenim međugodišnjim rastom kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva, koji je u septembru dostigao 12,8 odsto.
Izvršni odbor u obrazloženju svoje odluke ističe da je i dalje potreban oprez u vođenju monetarne politike, jer je situacija u međunarodnom okruženju i dalje kompleksna i nestabilna.
Više carine, rast protekcionizma i još uvek neizvesne trgovinske politike na globalnom nivou, kao i izražene geopolitičke tenzije nastavljaju da determinišu kretanja na svetskom robnom i finansijskom tržištu, koja su po tom osnovu volatilna.
Pored toga, geopolitičke tenzije i rast protekcionizma mogu imati i direktne efekte na proizvodnju i izvoz domaće prerađivačke industrije, posebno na proizvodnju nafte i osnovnih metala.
Kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, Sistem Federalnih Rezervi (FED) je, nakon septembra, snizio svoje osnovne kamatne stope za 25 baznih poena i u oktobru, a nastavak smanjenja kamatnih stopa se očekuje i u narednom periodu, pre svega kako bi se dala podrška tržištu rada.
Evropska centralna banka je i u oktobru zadržala svoje stope na nepromenjenom nivou i čini se da je proces ublažavanja monetarne politike gotovo završen.
Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju iznosio je 2,0 odsto.
Taj rast je bio vođen nastavkom povećanja proizvodnje i izvoza automobilske industrije, kao i sektorima usluga, ali u manjoj meri nego što se očekivalo.
Na sporiji rast odražava se smanjeno investiciono i potrošačko poverenje usled prolongirane globalne neizvesnosti i društveno-političkih dešavanja u zemlji, dok u suprotnom smeru deluje rast raspoloživog dohotka.
Izvršni odbor će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike.
Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio novembarski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 19. novembra, kada će biti dodatno obrazložene i donete odluke monetarne politike.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. decembra.
