Nekadašnji gigant ponovo oživeo zahvaljujući jednoj porodici: Vraćena slava najvećem ribnjaku kalifornijske pastrmke u Evropi (FOTO)

Novi Pazar - Na obali bistre Raške, u podnožju planine Golije, ponovo se širi poznati miris sveže kalifornijske pastrmke. Nekadašnji gigant ribarstva, ribnjak „Vojin Popović“, koji je decenijama bio simbol proizvodnje pastrmke u ovom delu Balkana, ponovo je oživeo — zahvaljujući entuzijazmu i istrajnosti porodice Dragolovčanin.

Posle godina zaborava i stečaja nekada slavne kompanije, bazeni su ponovo puni života: u njima danas pliva više od dva i po miliona riba, a godišnja proizvodnja dostiže 300 tona.

„Ovo je stari ribnjak koji je napravljen pre više od 30 godina,“ kaže Nisvet Lozo, rukovodilac bazena porodice Dragolovčanin, dok nam pokazuje niz betonskih korita kroz koja žubori bistra voda Raške.

„Nekada je ovo bio najpoznatiji ribnjak u Srbiji, ali i jedan od najvećih u Evropsi. Uspeli smo da mu vratimo staru slavu“, ističe on.

Ribnjak koji živi od čiste vode

Ribnjak se prostire na tri hektara, sa vodenom površinom od 12.000 kubika, i kapacitetom od 500 tona ribe. Ove brojke možda ne govore mnogo laicima, ali u svetu ribarstva, to su impresivne cifre.

Ključ uspeha, kaže Lozo, leži u vodi.

„Mi koristimo vodu sa izvorišta reke Raške, kod manastira Sopoćani. To je čista, hladna voda — idealna za pastrmku. U sistem ulazi oko 1.300 litara vode u sekundi, što je ogroman kapacitet. A pastrmka, znate, ne trpi prljavštinu. Ona mora da ima stalni protok, hladnoću i kiseonik. Zato je ovo najzahtevnija vrsta za uzgoj u slatkovodnom ribarstvu“, objašnjava vredni stručnjak za ribarstvo.

Od mlađi do konzumne ribe – zatvoren krug proizvodnje

Za razliku od mnogih manjih ribnjaka koji kupuju mlađ, porodica Dragolovčanin je uspela da zaokruži čitav ciklus proizvodnje – od mrestilišta do tržišta.

„Imamo mrest jednom godišnje, od novembra do februara,“ objašnjava Lozo: „Pregledamo matice svake nedelje, uzimamo ikru od onih koje su zrele. Trenutno imamo oko 2,5 miliona jedinki, a prosečna težina konzumne ribe koju prodajemo je oko 600 do 700 grama.“

U ribnjaku žive i „kapitalci“ — matice teške po nekoliko kilograma.

„Pastrmka raste celog života, nikad ne prestaje da raste. Može da dostigne i do 15 ili 20 kilograma, ali mi za tržište uzgajamo konzumne primerke,“ dodaje Lozo.

Rad sa živim bićima — težak, ali lep posao

U vreme naše posete, nekoliko radnika je neumorno čistilo bazene.

„Ovo je živ posao, zato je i težak,“ kaže Lozo dok prilazi jednom od bazena.

„Sa ribom mora stalno da se radi. Voda mora da se čisti, kiseonik da se meri, hrana da se dozira precizno po tablicama. Sve mora biti po pravilu — jer greške se brzo vide,“ kaže naš sagovornik.

Hrana koju koriste uglavnom je uvozna, vrhunskog kvaliteta.

„Veći deo ribnjaka u Srbiji koristi italijansku hranu, pa i mi. Mlađ se hrani više puta dnevno, konzumna riba jednom. Nema mnogo filozofije — samo red, rad i pažnja“, objašnjava on.

Tržište koje traži više nego što domaća proizvodnja nudi

Zahvaljujući kvalitetu, pastrmka sa ribnjaka „Vojin Popović“ danas se nalazi u gotovo svim većim lancima prodavnica širom Srbije.

„Tržište Srbije je deficitarno sa ribom,“ objašnjava Lozo.

„Domaća proizvodnja pokriva svega 20 do 30 posto potreba. Većina ribe se uvozi, tako da mi sve što proizvedemo — prodamo.“

Ribnjak ima i svoju malu ribarnicu, gde pojedinci i restorani mogu da kupe svežu, očišćenu pastrmku direktno iz bazena. A planovi su ambiciozni: „Pokrenuli smo pogon za preradu, tako da ćemo uskoro nuditi i filete, kao i dimljenu ribu. To će biti naš finalni proizvod.“

Povratak na stazu slave

Nekadašnji ribnjak „Vojin Popović“ bio je simbol industrijskog razvoja i prirodnog bogatstva ovog kraja. Kada je kompanija otišla pod stečaj, mnogi su mislili da je to kraj. Ali dolazak porodice Dragolovčanin promenio je sve.

„Nismo hteli da dozvolimo da ovo propadne,“ kaže Lozo i dodaje: „Ovo nije samo posao, ovo je tradicija. I ponos. Ima većih ribnjaka u Evropi, ali po vodenom ogledalu na jednom prostoru ovo je najveći ribnjak kalifornijske pastrmke na Starom Kontinentu“

Danas, između planinskih potoka i maglovitih zora nad Raškom, pastrmke ponovo skaču iz čiste vode — kao simbol da se i posle propadanja može ustati, ako postoji volja i ljubav prema onome što se radi.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta  “ Kad pogledam sa bedema”  u produkciji UG “Journalistic plan”, pripremljen za novinsku agenciju RINA.