Nemac dobio srce Srbina sa Kosova i krenuo da pronađe njegovu porodicu i pomogne deci: Potresna istinita priča iz krvave 1999. godine biće prikazana na filmu, angažovana i dva Oskarovca (FOTO)

Gornji Milanovac – Dramatična istinita i ratna priča sa Kosova i Metohije sada će biti prikazana i na filmksom platnu, i to po događajima opisanim u knjizi Vesellina Dželetovića „Srpsko srce Johanovo”. Ratnih godina Srbin je kidnapovan, a potom bio žrtva trgovine organima jer je usmrćen a njegovo srce prodato je u Nemačku. Nakon operacije, Nemac koji je dobio srpsko srce počeo da sanja neke čudne snove, neke nepoznate predele i ljude i želeo je da sazna ko je taj čovek zahvaljujući kome je živ i čije srce nosi. Dobio je informaciju da se radi o Srbinu sa Kosova i Metohije i on se uputio tamo kako bi pomogao porodici nastradalog čoveka, a čije srce je kucalo u njegovim grudima.

- Priča je nastala nakon sustreta mene i tog čoveka, Nemca, koji je došao da pomogne porodici čoveka čije srce nosi. Tom prilikom je upoznao i njegovo dete i taj susret je bio sudbonosan. Od tog momenta on počinje da dolazi često na prostore Kosova i Metohije samo da bi video mališana, a nakon smrti majke dečaka on kaže da dobija neverovatan poriv da usvoji dete i tako kreće priča, rekao je za RINU Veselin Dželetović.

Dodaje da su naši stradalnici kada su kindapovani, bili primorani da potpišu određena dokumenta da su donori organa i Šiptari su kasnije podmićivanjem ubacivali u legalne tokove. Dželetović ističe da je poznavao porodicu Srbina koji je svoj život skončao kao žrtva trgovine organima.

- Moj veliki prijatelj je kindapovan 1999. godine o kome nismo imali do tada ni traga ni glasa šta se dešava sa njim. Njegova supruga je nastradala, izvršila je samoubistvo nakon silovanja petorice Šiptara. Priča koja poprima čudan i neobjašnjiv tok, jer istina je kao voda ona mora da nađe put, što je ovaj slučaj i pokazao”, kazao je Veselin Dželetović.

On ističe da od filma koji će biti nazvan "Žetva" očekuje da se istina o stradanju Srba prenese širom sveta, kako bi se upoznali sa istinom na prostoru Kosova i Metohije, da se vide ko su ti ljudi koji su dole stradali.

- Svuda naglašavam da su ti ljudi stradali u doba mira, dok je Međunarodna zajednica to sve gledala - dodao je on.

Film „Žetva” se snima na više lokacija, ne samo u Srbiji. U selu Bogdanica smešteno je imanje Jovana, Srbina čije srce je spasilo život Nemca Johana. Kadrove zloglasne Žute kuće snimiće na istoku Srbije, a kraj snimanja, po rečima producenta Dragana Ivanovića, očekuje se 22. juna, dok je njegovo prikazivanje planirano za novembar ove godine.

- Ova priča je privukla pažnju velikog broja filmskih autora i glumaca iz inostranstva i on je velika međunarodna koprodukcija. Snimamo ga na engleskom, jer su glavni junaci strani državljani i ceo događaj u periodu 1999 - 2000. gledamo iz perspektive stranih državljana, Johana na prvom mestu. Njega igra engleski glumac nemačkog porekla. Imamo veliki broj domaćih glumaca kao i engleskih, američkih i nemačkih. Velika složna porodica i svi su prihvatili da rade na jednom filmu koji se bavi jednom jedinstvenom temom. Imamo i dva oskarovca, jedan će raditi na vizualnim efektima koji će napraviti ruševine jedne crkve na način kao da gledate pravu ruševinu, kaže Ivanović.

U snimanju filma učestvuje i jedna filmska kuća iz Sjedinjenih Američkih Država. Snimanje je podržala država Srbija, a snima se u saradnji sa Filmskim centrum Srbije i Telekomom sa kojim se radi i serija. Ivanović kaže da su strani učesnici u snimanju ovoga filma dobijali upozorenja od Albanaca da se radi o projektu koji je sprska propaganda, ali da su ipak ostali njegov deo.

- Njih je pogodila priča, koja je teška ali istinita. Svi, pre nego što su ušli u priču su tražili da provere istinitost knjige i događaja vezanih za taj fenomen i nije prošlo ni dve nedelje shvatili su da su istiniti. Nikada nisu čuli da tako nešto može biti istinito. Najveći deo finansija stiže iz Amerike i da svaki dinar u izgradnji ove kuće je američki. U Bogdanici se snimaju scene i imanje Jovanovo, izjavio je Ivanović.

Trudili su se da žuta kuća bude što sličnija onoj u Albaniji, proporcije su veoma slične. Radi se zasigurno o veoma staroj kući, preko sto godina i takve su svuda u tom delu. Ima ih u Crnoj Gori ali i u Bosni. Donji deo je služio kao štala, gornj deo sa malim prozorima je stambeni deo. Prozori su ujedno i puškarnice i tako su se plemena čuvala od upada drugih. Kuća je na više fotografija i snimaka, što njihove lokalne televizije, što svetskih, više puta prepravljana. Po svedočenju ljudi koji su tamo bili ona je bila potpuno žuta, očegledno kao putokaz i mnogim vozačima koji nisu znali koga i šta voze.

- Istražitelji su našli tu na podu i zidovima ostatke krvi. Pokojni domaćin Albanac i njegova unuka su tvrdili da je to od porođaja, jer su se porađali u kući ili od klanja životinja na njihove praznike. U prizemnom delu u jednom trenutku su nađeni ostatci krvi i ona nije bila životinjska, ali o tim dokazima se malo zna i mi smo to samo čitali, čuli i videli u dokumentaciji ništa specijalno nije moglo da se sazna okolo. Imamo fotografije i dokumentarne snimke ljudi sa uviđaja iz ove kuće i tako možemo da verujemo da je to stvarno bilo, rekao je Aljoša Spajić.