Чачак – Наш човек може лако да обиђе читав свет, али оно што је сигурно јесте чињеница да никад не заборавља ватру у родитељској кући, топлину дома и мајчино крило. Ружа Стјепановић из Коњевића код Чачка пре 18 година сина Милана испратила је у бели свет, али увек га је жељно ишчекивала иако је знала да из даљине не може доћи увек кад би то она пожелала.
Међутим, сву муку и самоћу ове старице платио је један неочикавани гест, јер је за њен осамдесети рођендан, Милан прешао чак 2500 километара како би обрадовао стару мајку.
“Кад сам га видела да стоји прво нисам веровала, јер сам помислила да ми се од моје силне жеље да га видим - причињава. Али, после сам схавтила да је мој син дошао и сузе су саме навирале на образе. Моје емоције могу да разумеју само родитељи чија су деца далеко, јер само они знају колико је ту сакривено боли, туге и ишчекивања у сваком дану”, испричала је Ружа за РИНУ.
Милан није заборавио све њене непроспаване ноћи, љубав и пожртвованост коју му је пружала током свих година одрастања у тешком времену и зато му није ништа тешко да учини за жену која му је подарила живот.
“Она ме ја васпитала, увек била ту и стуб целе породице. Заслужила је много више, а овај пут од две ипо хиљаде километара на њен рођендан је само мали делић. Ни ја нисам могао да сакријем сузе кад је на прослави почела песма “Рашири руке мајко стара, ја ћу ти доћи кад дође мај”. То је песма која све нас који радимо у белом свету много погађа”, рекао је Милан.
Овај Чачанин каже да ништа не може заменити његове родне Коњевиће, кроз које протичу две реке и да ће се кроз десет година заувек вратити у своју домовину, у Србију.
РИНА
