Priboj – U udaljenom, ali prelepom selu Dubrava, na tromeđi Srbije, Bosne i Crne Gore, gde je nekada vrvelo od života, danas živi samo jedan čovek Milenko Toroman. Nekada je u selu bilo dosta punih kuća, škola sa više od 400 đaka i žamor dece koji je odzvanjao dolinama, ali je vreme učinilo svoje stariji su se preselili na drugi svet, mlađi otišli, a Milenko je ostao jedini meštanin.
.jpg&w=3840&q=75)
Priboj – U udaljenom, ali prelepom selu Dubrava, na tromeđi Srbije, Bosne i Crne Gore, gde je nekada vrvelo od života, danas živi samo jedan čovek Milenko Toroman. Nekada je u selu bilo dosta punih kuća, škola sa više od 400 đaka i žamor dece koji je odzvanjao dolinama, ali je vreme učinilo svoje stariji su se preselili na drugi svet, mlađi otišli, a Milenko je ostao jedini meštanin.
– Tu je bilo 13 kuća, bilo je dosta, ali su stari izumirali, mlađi su se selili, i tako sam ja ostao sam – kaže Milenko za RINU, koji već godinama živi u tišini sela Dubrava, nekadašnjeg središta opštine Bučje.
Kako bi prekinuo usamljenost i oživeo selo, došao je na neobičnu ideju i odlučio da deo svoje dedovine pokloni onome ko poželi da se doseli.
– Došao sam na ideju da poklonim četiri, pet ari, koliko treba da se napravi vikendica, da bi malo selo oživelo. Nekad je Bučje bilo opština, bilo je i škola, bilo je dece, sada nema nikoga – priča Milenko.
Na njegov oglas, objavljen preko društvenih mreža, javio se veliki broj ljudi, ali je samo jedan bio istinski ozbiljan, i to Nemanja iz Bečeja.
Kada su čuli da se nešto daje džabe, mnogi su se interesovali, ali nisu bili ozbiljni. Neki nisu ni verovali da zaista poklanjam zemlju. Prvi koji je pokazao pravu želju bio je Nemanja, kaže Milenko.
Nemanja je rođen u ravnici Bačke, detinjstvo je proveo u Švedskoj, ali ga je, kako kaže, srce vratilo korenima.
– Oduvek sam voleo prirodu. Znao sam da ću se jednog dana vratiti u svoju zemlju. Kada sam čuo Milenkovu priču, znao sam da je to moj put. Ovde planiram da živim zauvek, jer osećam da pripadam ovom mestu, priča Nemanja, koji sada gradi svoj novi dom u Dubravi.
Drvena kućica je već izgrađena, a Milenko je Nemanji, uz parče zemlje, poklonio i izvor pitke vode, udaljen oko 200 metara od parcele.
– Imaće svoj izvor sa prirodnim padom, bez potrebe za pumpom, kaže Milenko kroz osmeh.
Tako su se, na mestu gde je sve utihnulo, ponovo spojile dve duše – jedna koja je tražila komšiju, i druga koja je tražila dom u prelepoj prirodi.
.jpg&w=256&q=75)
.jpg&w=256&q=75)
.jpg&w=256&q=75)
.jpg&w=256&q=75)
.jpg&w=256&q=75)
.jpg&w=256&q=75)
.jpg&w=256&q=75)
.jpg&w=256&q=75)
.jpg&w=256&q=75)
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
10 fotografija
