Топола – Овог октобра навршило се 87 година од атентата на краља Александра Крађорђевића који је убијен у Француској. Познат по надимку Ујединитељ био је и први Србин који је летео авионом, а велику пажњу широм Европе привлачио је својим браком са румунском принцезом Маријом. Када је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словеница он је имао 34 године и већ био краљ, али без краљице, тако да је његова женидба била и државно питање. Избор је пао на Марију која је тада пленила својом лепотом, образовањем и шармом, а њихова свадба била је догађај који се дуго препричавао. 

„Народ је знао колико њихов краљ воли вино, па су му за свадбу уручили неуобичајен поклон. Краљеви су већином од народа добијали на поклон коња или сабљу, али Александар је за венчање са румунском принцезом Маријом добио три винска бурета, једно од Срба, друго од Хрвата и треће од Словенаца. На њима су исписани почетни стихови химни сваког народа: српске „Боже правде“, хрватске „Лијепа наша“ и словеначке "Напреј, застава славе". Бурићи су рађени у свакој од ових република, од сувог славонског храста. Први договор је био да сва три бурета буду исте величине, али не зна се како, највеће је ипак стигло од Хрвата", испричао је за РИНУ историчар Драган Рељић.

Александрова љубав према вину преточила се и у дело, па је 1931. године живот удахнуо Краљевој винарију у Тополи, која је данас претворена у својеврсан музеј, испод ког је смештен подрум у ком одлежавају вина. Данас се на зидовима музејског простора налазе фотографије на којима су приказани краљ Александар и краљица Марија у берби и њихове личне ствари.

„У винарији се налази и хидраулична преса из 1931., исте године увежена из Француске, затим пумпе за претакање вина, филтери из једне познате аустријске фирме, затварачица и пунилица. У музејском простору се налази и столица краља Александра донета из његовог дворца „Ловачки дом“ из Хан Пијеска, израђена у ораховом дрвету, ручни рад. Посебну вредност има вино које датира из тог периода. Сачувано је 450 боца које датирају из раздобља од 1921. до 1941. године, а у питању су најквалитетније сорте белог и црног вина“, рекао је Рељић. 

Те боце се чувају у специјалном простору иза решетки и под кључем. Посетиоци најчешће питају зашто су боце прашњаве, али у суштини то их и даље штити од спољашњих утицаја. 

„Боце су запечаћене воском и та вина и сада могу да се пију. Кад се породица Карађорђевић вратила у Србију, једна флаша је отворена а експерти кажу да је то вино попут времеплова. Има укус као да је из друге земље, јер се клима у Србији знатно променила у задњих 80 година“, каже Рељић. 

Српским вином били су одушевљени сви краљеви страни пријатељи, винска култура је живела и доказивала да Србија није само земља шљиве и ракије, већ да може стати раме уз раме са Италијом и Француском. 

РИНА