Čačak – Kišovito i nestabilno proleće donelo je ozbiljne izazove za pčelare u čačanskom kraju. Pčele su još od prošle sezone imale slabiju ispašu, što se i sada oseća, kažu iskusni pčelari.
Čačak – Kišovito i nestabilno proleće donelo je ozbiljne izazove za pčelare u čačanskom kraju. Pčele su još od prošle sezone imale slabiju ispašu, što se i sada oseća, kažu iskusni pčelari.
- Kada je u pitanju pčelarstvo, da je sada toplije vreme, govorili bismo o unosu bagrema i njegovom nektaru. Međutim, situacija trenutno nije zadovoljavajuća, s obzirom na to da je i prošla godina bila nepovoljna, loše je uticala na izimljavanje, a potom i na razvoj pčelinjih društava. Voćne paše takoreći nije ni bilo. Ipak, uprkos svim nedaćama, pčele su se uspele razviti. Livada u Lipnici je izdašna, pronalazile su polen kako su znale, kako bi razvile svoja društva. A sada, u nedostatku bagremove paše, dolazimo do problema rojenja”, kaže za RINU Tiosav Salemović, pčelar i voćar iz čačanskog sela Lipnica.
Salemović ističe da u ovom kraju nema dovoljno livada, te samim tim ni livadskog meda. Livade pogodne za pčele nalaze se na nadmorskoj visini iznad 1.000 metara, dok ovdašnje livade ne poseduju dovoljno medonosnih biljaka.
- Šumskog meda bi trebalo da bude, ali opet, moraju se poklopiti vremenski uslovi, temperatura i vlaga moraju biti u saglasju. Ovih dana cvet bagrema je na pomolu, trebalo bi da procveta, pa ćemo pratiti vremenske uslove. Trenutno imamo intenzivne radove zbog rojevog nagona. I pored svih nepovoljnih uslova, moja pčelinja društva su se lepo razvila, mlade su matice, imaju hrane od prošle godine, jer je bagrem tada bio izdašan. Međutim, sada, u nedostatku bagremove paše, dolazimo u problem: rojev nagon može biti poguban, jer slabi društva pred naredne paše. Da li će to biti paše na višim nadmorskim visinama ili suncokretova u Vojvodini, to ćemo odlučiti u hodu”, objašnjava ovaj pčelar i voćar.
Što se tiče tretiranja voćnjaka u Lipnici i čačanskom kraju, voćari su podigli svest o važnosti pčela i sve češće poštuju preporuke.
- Dakle, važno je da svi vodimo računa, posebno kada prskamo insekticidima, strogo u večernjim satima. Takođe, korove kojih ima u voćnjacima treba ukloniti. Ako se to poštuje, neće biti problema ni za pčelare ni za voćare”, zaključuje Salemović.
Vremenske prilike i dalje diktiraju dinamiku pčelarske sezone, a pčelari moraju brzo da se prilagođavaju. Održavanje saradnje između voćara i pčelara ostaje ključno za opstanak i razvoj pčelinjih društava.
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
5 fotografija
