Nikad nisam besposlen, rad me održava: Deda Zlatko iz sela kod Topole i u osmoj deceniji plete čuvene kotobanje a od proleća do jeseni radi teške poslove u polju (FOTO)

Topola - U selu Ovsište kod Topole, deda Zlatko Pavlović (72) i dalje vredno radi, ne mareći za godine. Zimske dane provodi u svojoj radionici, pletući kotobanje – tradicionalne pletene korpe koje se nekada koristile u domaćinstvima širom Srbije. Kada stigne proleće, okreće se radu u polju, ali ističe da nikada ne ostaje besposlen.

Pletenje kotobanja naučio je sam, jer u njegovom kraju više nije bilo onih koji su mogli da mu prenesu znanje.

- Oduvek me je zanimalo kako se prave, ali nisam imao od koga da naučim. Kupio sam jedan kotobanj, rastavio ga da vidim tehniku pletenja i tako, korak po korak, savladao zanat. Prva korpa nije ličila ni na šta, ali svaka sledeća bila je bolja. Tek deseta je izgledala kako treba - priseća se Zlatko svojih početaka za agenciju RINA.

Za izradu kotobanja koristi vrbovo prušće, koje je savitljivo i izdržljivo, ali ga je sve teže pronaći.

- Prvo moram da pripremim prušće, koje nalazim gde god mogu. Nekad mi ga donesu i ljudi iz sela. Nažalost, vrba više nije toliko rasprostranjena, pa je kvalitetnog materijala sve manje“, kaže on.

Jedan kotobanj zahteva 24 ili 32 pruta, zavisno od veličine. Sam postupak pletenja nije težak, ali je zahtevan i zahteva strpljenje i veštinu.

- U osnovi je klasično opletanje – prutići se provlače i fiksiraju naizmenično. Ko se zainteresuje, brzo nauči. Obično ispletem jednu veliku korpu dnevno, a ako su manje, mogu i dve - dodaje Zlatko.

Iako su nekada bile u širokoj upotrebi, danas ih sve ređe viđamo. Ipak, oni koji ih kupe znaju da imaju dug vek trajanja.

- Ako se čuvaju od kiše, kotobanji mogu trajati i do 100 godina. Koriste se za skladištenje kukuruza, silaže, drva, a nedavno je jedna žena kupila kotobanj da se njeno unuče igra u njemu - priča Zlatko sa osmehom.

Cena ovih ručno pletenih korpi kreće se od 600 do 1.500 dinara, u zavisnosti od veličine.

Osim pletenja korpi, Zlatko izrađuje i makete starih seljačkih kola, kao i drvene dekoracije za slave. Iako mu ništa nije teško, žali što mlađe generacije ne pokazuju interesovanje za ovaj zanat.

- Voleo bih da neko nauči i nastavi ovaj posao kada mene ne bude, ali današnja omladina nije zainteresovana. Svi gledaju u telefone, niko neće da radi. Ja sam odrastao u vremenu kada je disciplina bila veća, kada su se obaveze znale. Danas svi žele da zarade brzo, bez truda - kaže on.

Ipak, Zlatko ne odustaje. Kako kaže, selu ne nedostaje posla, samo treba biti vredan i poštovati ono što se radi.

- Svuda su pare oko nas, samo treba da se pronađe posao i da se radi. Na selu može lepo da se zaradi, ali treba imati volju i truditi se -  zaključuje ovaj vredni starina iz Ovsišta.