Državnu pomoć u iznosu od maksimalnih 20.000 evra za kupovinu stana ili kuće, ali i izgradnju i učešće u kupovini putem stambenog kredita, mogu dobiti sve majke koje su dete rodile od 1. januara 2022. godine, piše Biznis.rs.
Državnu pomoć u iznosu od maksimalnih 20.000 evra za kupovinu stana ili kuće, ali i izgradnju i učešće u kupovini putem stambenog kredita, mogu dobiti sve majke koje su dete rodile od 1. januara 2022. godine, piše Biznis.rs.
U nedavno objavljenoj uredbi, koja bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava na ova novčana sredstva, precizno je definisano ko ima prava na pomoć države po osnovu rođenja deteta.
Pravo na bespovratna sredstva može ostvariti majka za dete rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije. Izuzetno, u slučaju smrti majke, to pravo može ostvariti i otac deteta.
Uslov je da majka novorođenog deteta nema u svom vlasništvu nekretninu i da prvi put stiče u svojinu kuću ili stan na teritoriji Srbije. Pravo na državne subvencije imaju i strane državljanke koje imaju status stalno nastanjenog stranca ili prijavljeno boravište.
Jedan od uslova je da ukupna primanja supružnika ili vanbračnih partnera u poslednja tri meseca od predaje zahteva ne prelaze dve prosečne neto mesečne zarade, prema poslednjim zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Nepokretnost izgrađena ili kupljena uz pomoć državnih subvencija mora biti upisana na ime majke i ne može se otuđiti u periodu od pet godina bez saglasnosti organa starateljstva nadležnog da štiti prava i interese dece.
Maksimalni iznos sredstava koji država može da odobri za ove namene, bez obzira na to da li je reč o izgradnji ili kupovini, iznosi 20.000 evra.
Od čega zavisi iznos subvencija za izgradnju kuće?
Za izgradnju kuće predviđena bespovratna sredstva kreću se od 20 do 50 odsto vrednosti radova, koja se dobijaju na osnovu tehničkog opisa sa popisom radova, predmerom i predračunom koji je overen od strane odgovornog projektanta.
Visina subvencija zavisi od toga gde se kuća gradi, jer su one veće u nerazvijenim opštinama. Tako podnosilac zahteva u jedinicama lokalne samouprave koje su utvrđene kao devastirana područja može da ostvari pravo u visini od 50 odsto vrednosti radova, dok je u ostalim jedinicama lokalne samouprave država predvidela bepovratna sredstva u visini od 20 odsto vrednosti.
- Za izgradnju kuće koja je predmet ovog prava neophodno je da je zemljište na kojem je planirana izgradnja kuće vlasništvo podnosioca zahteva, upisano u katastar nepokretnosti bez tereta i da je za predmetnu nepokretnost izdata građevinska dozvola u skladu sa propisima kojima se uređuje planiranje i izgradnja – navodi se u uredbi.
Za kupovinu država pokriva 20 odsto procenjene vrednosti
Kada je reč o kupovini kuće ili stana, država novčanim sredstvima pokriva 20 odsto vrednosti nepokretnosti procenjene od strane nadležnog poreskog organa, a najviše u iznosu od 20 odsto kupoprodajne cene utvrđene predugovorom o prodaji nepokretnosti, odnosno ugovorom o prodaji nepokretnosti, piše Biznis.rs.
Kako se navodi u nedavno objavljenoj uredbi, kuća ili stan koji su predmet kupovine moraju biti vlasništvo prodavca i upisani u katastar nepokretnosti, odnosno predbeleženi u katastru nepokretnosti, bez tereta. Isto važi i za nekretnine u izgradnji.
Podnosilac zahteva za novčana sredstava, kao i njegov supružnik, odnosno vanbračni partner, ne može biti sa prodavcem nepokretnosti u krvnom srodstvu.
Subvencije i za kupovinu putem stambenog kredita
Za učešće u kupovini kuće ili stana putem stambenog kredita podnosilac zahteva može da ostvari pravo u iznosu od 20 odsto prema vrednosti procenjene nepokretnosti na osnovu koje se odobrava kredit, a najviše u iznosu od 20 odsto prodajne cene utvrđene predugovorom, odnosno ugovorom o prodaji nepokretnosti.
Zahtev za bespovratna sredstva države po osnovu rođenja deteta podnosi se preko nadležnog organa jedinice lokalne samouprave. Komisija najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva i kompletne dokumentacije donosi rešenje o priznavanju prava, ako utvrdi da su ispunjeni uslovi za dodelu novčanih sredstava.
Korisnik koji dobije novčana sredstva dužan je da ih iskoristi isključivo za namenu za koju su odobrena i o tome dostavi dokaz Komisiji u roku od 30 dana od dana uplate novčanih sredstava. U slučaju da to ne učini dužan je da izvrši povraćaj dobijenih novčanih sredstava uz obračunatu zakonsku zateznu kamatu u roku od 15 dana od isteka ovog roka.
