Od svih proizvođača maline, Srbija ove godine najviše podbacila: Stari sadni materijal desetkuje rod u Arilju - mnogo malinjaka se krči, a sve manje sade novi (FOTO)(VIDEO)

Arilje – Iako je Srbija jedan od najvećih proizvođača maline u svetu, tokom poslednjih godina beleži se drastičan pad roda crvenog zlata, a uzroci za to su brojni. Pre svega, tu su loši vremenski uslovi i klimatske promene, ali i stari voćnjaci i jednostavno stare maline. Stara narodna izreka kaže – ne može od babe devojka, a tako je i sa ovom voćkom.

- Što se tiče Srbije, Srbija je imala najznačajniji pad, najveći pad u proizvodnji u ovoj godini od svih proizvođača maline, što je sigurno i rezultat tog neulaganja u struku, nepoznavanja stanja stvari na svetskom tržištu. Proizvođači su dugo vremena bili prepušteni sami sebi, odnosno prodavcima pesticida, prodavcima sadnog materijala, i sve je to dovelo do toga da jednostavno imamo prilično šarenoliku situaciju u zasadima, izjavio je za RINU Aleksandar Leposavić, stručni saradnik Instituta za voćarstvo.

On ističe da se prinosi u srpskim malinjacima kreću od veoma niskih do rekordera koji bez problema postižu preko 20–25 pa i više tona po hektaru, ali gro proizvodnje je još uvek na jako niskom nivou.

- Sama činjenica da smo najveći pad u prošloj godini imali ukazuje na ozbiljnu situaciju i na potrebu daleko većeg prisustva konkretnog znanja, znanja koje se odnosi na rešavanje problema. To je kod nas dosta nazadovalo i čak i država, odnosno ti njeni pokušaji pravljenja nekog nacionalnog saveta, vrhovnog tela koje bi trebalo da kreira priču u bilo kojoj proizvodnji... Svaka ozbiljna država ima nacionalne savete i tu učešće trebaju da imaju nezavisni stručnjaci, dokazani u proizvodnji, dokazani u marketingu. Nažalost, kod nas to nije bio slučaj, i od 2018. godine pa do dana današnjeg, apsolutno nijedan nagomilan problem u proizvodnji maline u našoj zemlji nije rešen, jasan je Leposavić,

Problem su i oscilacije u cenama, cenovna nestabilnost, na šta su se nadogradile i klimatske promene i sam kvalitet sadnica.

- Situacija sa zaraženim sadnim materijalom, to je opet stvar koja se relativno lako rešava spoljašnjom i unutrašnjom fitosanitarnom kontrolom. Ljudi su kupovali nekvalitetne sadnice, plaćali ih skupo, doživljavali razočarenja i propadanje zasada već u godini sadnje. To je najmanja šteta,  bolje da odmah propadne nego da godinama ulaže u zasad koji neće dati ekonomsku računicu, kaže Leposavić.

Malinar Mileta Pilčević iz Udruženje Vilamet kaže da su velike nade polagali upravo u ovogodišnju sezonu, ali da je suša pred samu berbu opustošila sve. Ljudi nisu imali šta da beru. Prinos je bio petostruko, šestostruko, čak desetostruko manji.

- Ako je trebalo da bude 100 kg po aru, nismo imali ni 20–30 kg po aru. Cena je bila 600 dinara, ali džaba cena kad nismo imali šta da prodamo. Ovo je nezapamćena godina, najgora od kada postoji malinarstvo. Nikada nismo imali ovako desetkovane prinose.Suša je bila glavni problem. Bilo je i prolećnih mrazeva, ali sve je to minimalno u odnosu na sušu. Kad malina treba da naliva plod, uhvatila je suša koja je trajala do kraja avgusta, izjavio je ovaj malinar.

Ono što ga plaši jeste da se zbog neprofitabilnosti sve više malina seče, a sve manje se podižu novi malinjaci.

- Bilo je masovne sadnje pre deset godina, ali su loše godine naterale mnoge da odustanu. Mi koji živimo od poljoprivrede pokušavamo da održimo proizvodnju, ali i mi imamo svoje granice, poručuje malinar.